Прочитај ми чланакХистерија државног врха Хрватске због хапшења десет бивших припадника ХВО у Орашју узрокована је страхом од утврђивања одговорности те земље за избијање крвавог грађанског рата у БиХ.
Фото: ЕуроБлиц / РАС Србија
Хистерија државног врха Хрватске због хапшења десет бивших припадника ХВО у Орашју узрокована је страхом од утврђивања одговорности те земље за избијање крвавог грађанског рата у БиХ.
Ово за “ЕуроБлиц” тврди министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, Миленко Савановић, коментаришући незапамћене притиске које на правосуђе у БиХ последњих дана врше готово сви највиши званичници из суседне земље.
Истичући да процесуирање злочина над Србима које су починили “бојовници” из Орашја представља само врх леденог брега директне умешаности некадашњег хрватског државног и војног руководства у рат у БиХ, Савановић подсећа да су управо снаге под контролом званичног Загреба починиле прве најтеже ратне злочине над српским цивилима.
– Рат у БиХ званично још није почео када су регуларне јединице Хрватске војске, потпомогнуте паравојним бошњачко-хрватским формацијама из Посавине, 3. марта 1992. окупирале општину Брод. Двадесетак дана касније, Хрватска војска улази у Сијековац и тамо масакрира 46 недужних српских цивила.
Почетком априла хрватске јединице из Загреба, Осијека и Вуковара чине агресију на Купрес и тамо зверски убијају 55 заробљених Срба. За те злочине још нико није одговарао – истиче Савановић.
Он додаје да се хронологија хрватских злочина над Србима у БиХ ту не завршава, већ кулминацију доживљава у лето и јесен 1995, када регуларне јединице ХВ упадају на подручје 13 западно-крајишких општина.
– Злочини и убиства заробљених Срба масовно су чињени широм тих општина, а најдрастичнији пример је из Мркоњић Града, где је нађена масовна гробница са телима више од 180 убијених српских цивила и ратних заробљеника – каже Савановић.
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“, Саво Штрбац, такође сматра да начин на који Хрватска реагује на хапшење некадашњих припадника ХВО у Орашју показује јасан страх Загреба од нових оптужница за удружени злочиначки подухват хрватског војног и политичког врха у БиХ.
– Зашто Колинда Грабар Китаровић, Андреј Пленковић и хрватски генерали реагују на начин на који су реаговали поводом хапшења десет бивших припадника ХВО у Орашју? Зато што се плаше да је то само почетак те да ће на дневни ред ускоро доћи још многи други који су до лаката окрвавили руке у БиХ – закључује Штрбац.
Према наводима хрватских медија, хапшења у Орашју изазвала су велики страх и забринутост међу бројним некадашњим заповедницима хрватских снага који су учествовали у рату у БиХ.
Загребачки “Јутарњи лист” тако је објавио да поседује документе хрватских обавештајних служби према којима се у БиХ води интензивна истрага против 28 некадашњих припадника ХВ и ХВО који су учествовали у борбеним операцијама на подручју Брода и Мркоњић Града.
Председник Збора хрватских генерала, Павао Миљавац, изјавио је да је још пре неколико година добио “пријатељски савет” да не прелази границу са БиХ због могућег хапшења, а међу онима против којих се, према тврдњама хрватских медија, ускоро могу очекивати оптужнице налази се и актуелни министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, који је заједно са Антом Готовином и Љубом Ћесићем Ројсом водио операције ХВ на подручју Мркоњић Града у јесен 1995. године.
Загреб се жали савезницима
О великој забринутости хрватског државног врха због хапшења у Орашју сведочи и то што је шеф дипломатије те земље Давор Иво Штир обелоданио да се због “новонастале ситуације” за помоћ обратио “хрватским савезницима из ЕУ и НАТО”.
Грабовац: Нисам оптимиста
Председник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила општине Брод Марко Грабовац каже да није оптимиста да ће одговорни за стравичне злочине хрватских снага над Србима у овој општини икад бити изведени пред лице правде. – Од хрватске окупације Брода и злочина који су почињени широм општине прошло је скоро 25 година. До данас за то још нико није одговарао – каже Грабовац.
