Прочитај ми чланак
Седам је сати у Ремедиосу, историјском граду у унутрашњости Кубе, изузетно кишовито јутро крајем лета на Карибима, са уобичајеном температуром изнад 32 степена. У општинској болници, др Еглеј Турин Камило Камачо и др Гало Илдез су спремни за почетак још једног радног дана. Људи почињу да пристижу без журбе, јер знају да ће бити примљени. Већина њих обавља само рутинске процедуре, јер се мониторинг врши свакодневно, преко породичног медицинског програма који обухвата све делове Кубе, од удаљених руралних области до престонице, Хаване.
Народно здравље на Куби је дословно државна ствар. Услуга је потпуно бесплатна на свим нивоима, од основне до високе сложености, а филозофија која преовладава је здравствена заштита, уместо лечења болести. Сви лекари опште праксе имају обуку, са хуманистичком визијом професије.
Обука лекара, кубанских или страних, је бесплатна, упркос свим економским тешкоћама у земљи, квалификација је неопходност, не само због бриге о здрављу милиона Кубанаца, већ и због извоза лекара. На Куби има око 12 јединица Програма породичне медицине, да служе становништву од 11 милиона становника. Просек у земљи је један лекар на сваких 183 становника.
Погрешно је мислити да је главни извор прихода Кубе туризам. Или шећер. Цигаре и рум, традиционални производи, мала су ставка у кубанском БДП. Врх острвске привреде је извоз лекара, наставника и инжењера. Извоз лекара Куби доноси 5 милијарди долара годишње, што представља 7% од БДП-а острва. И два пута више од свега осталог што Куба прикупи од свег свог извоза.
Кубански лекари раде преко споразума као што је онај са Бразилом у више од 60 земаља, развијеној Канади, Француској, Италији и Немачкој, са веома сиромашним народима Африке и Азије, поред свих земаља Латинске Америке. Др Еглеј, који сада ради у Ремедиосу, радио је три године у Сомалији у Северној Африци, после дипломирања на универзитету у Хавани.
„Медицина није само професија у којој морамо само да зарадимо новац. Бринемо се о људима, било на Куби или у угроженим подручјима других земаља које немају лекаре“, рекао је др Еглеј, уз одобравање др Камила, који је био три године у Боливији.
Визија медицине
Хуманистичка журба усред гужве Стара Хавана, срцу кубанске престонице, окупиране од туриста, др Бланка Родригез, специјалиста за васкуларне болеснике и дијабетичаре, долази у једну од неколико десетина клиника широм града. Она је та која, уз помоћ медицинске сестре, процењује и масира стопала болесника са дијабетесом у раној фази. „Ми блиско сарађујемо у превенцији, спречавању болести да се не погоршају. Задовољство ми је да се бринем о здрављу људи“, каже докторка Бланка, која је радила у Еквадору и Венецуели.
Један пример бриге Владе Кубе о квалификацијама здравствених радника је Институт за тропску медицину Педро Коури (ИПК). ИПК је припремио око 45.000 кубанских лекара и 5.000 странаца из 87 земаља, специјализованих за тропске болести и инфективне болести, како у погледу здравствених услуга, тако и за епидемиолошка истраживања.
Завод има шест јединица на универзитету у Хавани, Ла Виљи, Камагуеји и Сантјагу де Куба. Поред курсева, ИПК нуди магистратуру и докторате, кроз споразуме са Панамеричком здравственом организацијом и Светском здравственом организацијом. Према др Нереида Кантелару, заменику директора наставе, „ИПК је овлашћен да издаје сертификате признате од УНЕСЦО-а, јер је препознат као референтан међународни медицински центар.“
„Кубански лекари који су послати да раде у Бразил још увек се обучавају у болестима које утичу на становништво најсиромашнијих области, као што су денга и болести узроковане лошим условима живота и недостатком превенције у здравственој заштити“, истиче др Нереида.
Куба извози лекаре не само на различите деловима планете, већ и прима студенте из скоро педесет земаља на своје медицинске курсеве. То је случај Бразилке Жисане Оливеира де Алмеида, Бахиа де Феира де Сантане. Ћерка малог бизнисмена и домаћице, управо је добила лекарску диплому на универзитету у Камагуеји.
„Било је потребно шест година универзитета и од почетка студија сам имала контакте са пацијентима. Од треће године, имали смо времена да интегришемо активности у болницама и клиникама“, рекла је Жисан. Две године студија су биле са искусним тимом Програма породичног здравља. „Наставници су спремни да пренесу сво знање, са додатним часовима у комплементарним програмима, као што су геријатрија, онкологија, исхрана, хирургија и друге области, као што смо имали и општу медицину“, каже докторка. Студенти добијају бесплатно сав наставни материјал и средства за рад.
„Мој план је да се вратим у Бразил и да радим у сиромашним областима, да одем са Кубе као обучени професионалац и као човек са хуманистичком визијом струке.“
Жисан Оливеира де Алмеида поентира показујући новостечену диплому. Више од папира, то је белешка о заказаном сусрету. „Медицинска пракса није посао, већ брига о здрављу људи.“
Својевремено, Кубанци нису били свесни негостољубивог па чак и непристојног односа Жисаниних земљака, како је програм „Више лекара““ третиран од дела медија и медицинских институција у Бразилу. Верују да су дочекани раширених руку, јер раде у областима екстремног сиромаштва. Боље је тако мислити.
(Новинар Данијел Таме путовао је на Кубу на позив кубанске владе)
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – Руска странка http://www.ruskastranka.rs/
