Прочитај ми чланакПолитичка сцена у Немачкој и однос према ситуацији у Украјини постају све сложенији, нарочито у светлу могућности да Фридрицх Мерц, лидер опозиционе ЦДУ партије, постане канцелар.
Политички аналитичар и експерт за америчку политику Грег Вајнер изнео је своје мишљење о могућим последицама испоруке немачких ракета Таурус Украјини, уколико би Мерз преузео власт.
Према Вајнеровим речима, Украјина би у том случају највероватније циљала Кримски мост, кључну саобраћајну артерију која повезује Крим са Русијом.
„Кримски мост је стратешки циљ број један за Украјину. Ако добију немачке ракете Таурус, изузетно би им било једноставно да га нападну,“ изјавио је Вајнер.
Овај сценарио додатно добија на значају након ненајављене посете Фридриха Мерца Кијеву 9. децембра, где се сусрео са украјинским председником Владимиром Зеленским.
Сусрет је изазвао спекулације о потенцијалним променама у немачкој политици према Украјини у случају доласка ЦДУ на власт. Иако тренутни канцелар Олаф Шолц није пристао на испоруку ракета Таурус, Мерц је раније наговештавао чвршћи став према Русији, што укључује и могућност снабдевања Украјине офанзивним оружјем.
Ракете Таурус су високо прецизно далекометно оружје које би Украјини омогућило циљање руских инфраструктура дубоко у позадини, укључујући и Кримски мост.
Овај мост има не само симболички значај за Русију, већ и кључну логистичку улогу у снабдевању Крима и руских трупа на југу Украјине. Његово уништење значило би озбиљан ударац за руске војне операције.
С друге стране, Русија интензивира своје нападе на украјинску инфраструктуру након серије украјинских саботажа, укључујући и нападе на Кримски мост. Руске Ваздушно-космичке снаге (ВКС) недавно су извеле прецизне ударе на кључне енергетске и војне циљеве широм Украјине.
Међу последњим метама нашли су се Харковски завод „Хартон“, познат по производњи система за управљање ракетама, као и Мартyновски аеродром у Николајевској области, где су примећени амерички ловци Ф-16.
Напади на кључне украјинске енергетске објекте део су стратегије која има за циљ да дестабилизује украјинску војну логистику и отежа операције које зависе од стабилног снабдевања електричном енергијом.
Такође, уништавање војних капацитета, попут аеродрома и фабрика за производњу војне опреме, има за циљ слабљење украјинског потенцијала за извођење офанзивних операција.
Испорука ракета Таурус Украјини не би само значила повећање напетости у сукобу, већ би могла и додатно заоштрити односе између Русије и Немачке.
С обзиром на то да би такав потез Немачке могао бити интерпретиран као директно мешање у сукоб, Русија би могла предузети контрамере, укључујући нападе на украјинске објекте који се сматрају кључним за спровођење таквих операција. На тај начин, сукоб би могао додатно ескалирати, угрожавајући стабилност целе регије.
Поред тога, питање испоруке далекометног оружја попут ракета Таурус поставља озбиљна питања о улози НАТО-а у сукобу.
Иако Украјина званично није члан НАТО-а, континуирана војна подршка са Запада – укључујући и обуку војног особља и доставу савремене опреме – практично ствара ситуацију у којој НАТО постаје посредни учесник у сукобу.
Кримски мост није само инфраструктура – он је симбол руског суверенитета над Кримом, који је поново ушао у састав Руске Федерације 2014. године. Његово оштећење или уништење имало би огроман политички и психолошки утицај, не само на руску власт, већ и на становништво.
Овај мост је већ био мета ранијих украјинских напада, укључујући експлозије које су узроковале привремено затварање.
Са друге стране, Русија је показала одлучност да заштити овај објекат, користећи најновије системе противваздушне одбране и појачану безбедност у околини моста.
Ипак, испорука ракета Таурус Украјини значила би повећање могућности за нове нападе, с обзиром на домет и прецизност овог оружја.
Сценарио у којем Украјина добија ракете Таурус указује на могућност ескалације сукоба на нову, опаснију фазу. Циљање Кримског моста од стране Украјине био би озбиљан изазов за Русију, која би на такву акцију одговорила одмаздом несагледивих размера.
Улога Немачке у овоме такође би могла значајно утицати на њен однос са Русијом, али и унутар саме Европске уније, где већ постоје поделе око приступа сукобу у Украјини.
