Срби траже вођу. Неког да реши њихове проблеме. Прво беше култ Тита, потом Милошевића, данас је на том путу Вучић.

Тито нам је, кажу старији, донео црвени пасош и путовања, велику и лепу државу. Милошевић се појавио у тренутку безнађа и ратова и националистичком реториком купио масе жељне крви и брањења (нечега).

Данас Вучић са рекордном подршком слови као последња нада за исправљање разних неправди. Ипак, саговорници “Блица” упозоравају – циклус иде од обожавања до потпуног окретања леђа обожаваном вођи… 

– У свим периодима урушавања система и криза, људи не верују у систем јер га нема. То потенцира потребу за лидером, јер ништа не функционише. Зашто је реч о само једном човеку? То је такозвано О-божавање, вера у једног бога. Срби можда и више него други имају потребу да верују да ће доћи неко ко ће нас избавити. Одсуство реалног и рационалног производи потребу за човеком који има харизму или магију из које му се може веровати – каже доцент др Милан Милић, психијатар.

Он каже да је за Тита, Слободана Милошевића и Александра Вучића заједничка – јасноћа у поруци.

– Износе јасне, експлицитне ставове што је у кризама јако важно будући да су људи дезоријентисани, не знају куда да крену.

Милић набраја по једну од карактеристичних “јасних порука” сваког од тројице лидера. Тита се, каже, сећамо по братству и јединству, Милошевића по “Србији до Токија”, Вучића по борби против корупције и криминала.

– Није реч о генијима, али лидери и не треба да буду генији. Тесла је био геније, али не и лидер. За вођу је неопходно да се препознаје његова харизма, односно магија. Они то једноставно имају – објашњава психијатар.

Ратко Божовић, социолог

Броз

Култ Тита настао је с разлогом. Он је из Другог светског рата изашао као фигура победника, а овде се победници воле, они су светло у балканском мраку. Броз је учинио да се сви осећају као победници и да не виде опасну и лошу страну његовог владања. Очи пратилаца заслепљене су као очи Платонових јунака који су након изласка из пећине на светлости дана обневидели. Важило је “или сте с Титом или нисте живи”. Плодно тло за настајање овог култа био је једнопартијски систем, где је важно ићи за вођом, а не за законом. Грађани следе у домановићевском смислу.

Милошевић

Култ Слободана Милошевића настао је захваљујући конфузном расцепу Југославије, у тренутку када је изгубљена свака перспектива, када је дошло до потпуног унутрашњег лома. У таквим условима потребан је био вођа. Вођа код нас долази као последица ауторитарног менталитета где постоји, али је за његово настајање важно и да постоје поданици. То је идеолошка матрица настала с Брозом, наслеђена, устаљена. Матрица “и после Тита, Тито”.

Вучић

Када је реч о Александру Вучићу, мислим да још није формат који би могао да се пореди с претходном двојицом. Међутим, и у овом случају стара матрица је присутна, али и наговор људи. Ако неко у кампањи упорно понавља “или Вучић или тајкуни”, онда ту има и доста пропаганде што за људе неедуковане политички представља ситуацију наговора. Дакле, овде људи иду за вођом, он је њихов супер его, покрећу их жеље вође и њихова вера у њега. Срби су више верници него критички опсерватори. Код Вучића, за подршку три ствари су биле пресудне: следе га верне присталице чији је супер его мозак уместо њиховог, слабост претходника и жеља људи да раде, а он им је нешто понудио па се они сада држе те наде.

Момчило Павловић, историчар

Броз

Тита су створиле међународне околности, не интелект, образовање или способности. Ненормалне унутрашње околности какве су биле рат и револуција, а онда и спољна подршка и подстицај људи из његовог најближег окружења учинили су да му се додељују титуле и чинови попут маршала, њему и ником другом или звање троструког академика. Једном ногом био је на Истоку, другом на Западу, показао да се социјализам може градити иако нисте у оквиру совјетског блока. Ипак, сам није живео “социјалистички”. Све ово, уз харизму и Брозово угледање на велике државнике, учинило је да постане предмет обожавања.

Милошевић

Међународне околности су учиниле и да ситан банкар, обичан апаратчик постане истински вођа којег милиони слепо прате. Распад земље, пораст национализма издигао га је као лидера, листом су га сви подржавали, па и служили му. И то је пример да Срби очајнички траже вођу. Није проблем да се нађе снажна личност која може да поведе, али јесте ако то буде личност која није дорасла улози или се претвори у моћног диктатора. Милошевић се разликује од Тита по начину на који су скончали. Тито је до краја имао подршку и источних и западних партнера, Милошевић је уживао само у почетку и то је разлог што дуже није могао да опстане.

Вучић

Данас имамо другачије околности. Вучић и даље није достигао култ, ниво на којем су били Тито и Милошевић. Ипак, та невероватна подршка коју данас има у јавном мњењу говори о томе да се код нас циклично тражи неко ко може одмах да реши проблеме које годинама или деценијама други нису могли. Друго је време, али међународне околности и све што се данас дешава због Украјине могло би врло брзо да нас натера да се определимо за једну од страна и то би могло да изазове последице, и за државу и за лидера.

(Блиц)

Ознаке: Јосип Броз Тито, Александар Вучић, култ вође, Слободан Милошевић