Прочитај ми чланак
Емир Хаџихафизбеговић, један од најзначајнијих глумаца у региону, гостовао је прошлог викенда у Београду и у Миксер хаусу одиграо представу „Жаба“.
Човек који у својој биографији има Златног лава за најбољег глумца на Венецијанском фестивалу, а био је члан филмских екипа које су освајале најзначајније светске награде попут Златне палме и Златног медведа, дао је ексклузивни интервју за Недељник у коме је први пут позвао Емира Кустурицу, свог бившег професора и режисера који му је дао прву улогу у „Оцу на службеном путу“, да се врати у Сарајево.
– Кад сам се с њим свађао пре 25 или 15 година, то је некако имало смисла. Падале су тешке речи, било је пуно беса, бола, повређености, али чини ми се, никад мржње, осим када је у једном интервјуу за српске новине, а то је пренело сарајевско Ослобођење, рекао да је јадна мајка која ме је родила. Ја његову мајку Сенку и оца Мурата јако поштујем. Улазио сам у њихову сарајевску кућу и сваке године, кад сам на филмском фестивалу у Херцег Новом, одем на мезаре његових родитеља и положим цвеће – прича Емир.
Сарајлија у души
Он сматра да је Кустурица и даље Сарајлија и упућује му позив да се врати у Сарајево.
– Кад, како и зашто је пукао један од најбољих људи, професора, режисера и Сарајлија које је моја маленкост упознала за ове 54 године, ја не знам, али нешто добро знам. Он је и данас, као и некада, ендемски Сарајлија и такав ће отићи у земљу. Сви његови Кустендорфи, Каменградови, све његове Мокре горе и руска одликовања, сви његови концерти, опере и солирање на бас-гитари у Но Смокинг Орцхестра само су Потемкинова села која је градио патећи за Сарајевом. Немам појма да ли ће читати овај интервју, али ево, позивам јавно Емира Кустурицу да дође у Сарајево и скине мрену гађења према свом родном граду – каже Хаџихафизбеговић у свом позиву Кустурици, објављеном у последњем броју Недељника.
Сарадња
На питање да ли би прихватио Кустуричин позив за поновну сарадњу одговара:
– Да, оног тренутка кад дође у Сарајево. A открићу вам, ексклузиву, да је Кустурица пре непуна три месеца постао члан Удружења редитеља БиХ.
Он наглас и поставља питање „Зар заиста неко стварно мисли да је њему све ово време лако?“ верујући да Кустурици није било лако да слуша вести о смрти својих сарајевских пријатеља.
– Емире, спреми се, болан, припреми пет паметних реченица и врати се тамо где ти је место. Пусти Додика и држи га на стендбају. Не може један ендемски алијаш и редитељски геније са Горице тек тако прећи преко граната и смрти у улици његовог детињства. Наша веза је јако емотивна. Ја сам се као глумац реализовао кроз три сегмента. Кроз божји дар, четири године његовог менторства на Aкадемији и асфалта који је битан у мом животу и дружења с људима на маргини. И то ме је детерминирало.
Ја сам као студент прве године, не знајући шта је филм и сет, снимио свој први кадар у „Оцу на службеном путу“, а партнер ми је био Павле Вујисић. То је та та лична ствар. Радити „Оца на службеном путу“, а студирати глуму тек неких 90 дана, била је привилегија коју и дан-данас сматрам нечим што ме је одредило. Много веће вуцибатине од Емира Кустурице шетају Сарајевом – каже Хаџихафисбеговић.
О Београду
Последњих година у српским медијима су биле разне контроверзе везане за сарајевског глумца. Ипак, он је први добитник међународне награде на филмском фестивалу ФЕСТ. У интервјуу Недељнику он објашњава свој емотивни однос са Београдом
– Јако сам везан за Београд али дуго нисам долазио и то с разлогом. Имао сам тескобу знајући да Караџић и Младић шетају мојим Београдом. Моја оба родитеља су из Сребренице и мени је у Сребреници страдало 30 чланова ближе фамилије. Мајка ми је страдала у Тузли током рата. Нисам дошао ни на београдску премијеру филма „Караула“ што се показало исправним јер се касније сазнало да је познати доктор Раша Дабић (Радован Караџић) био на премијери у Сава центру и ја бих му се те ноћи премијере поклонио. Једном су ме питали „Што те нема тако дуго у Београду?“ Одговорио сам да је то као кад имаш најбољег пријатеља који оболи од карцинома. Кренеш у болницу и носиш му банане, поморанџе, фрукталов сок и дођеш на врата а кажу ти „Боље да га запамтиш какав је био, него да га сада видиш“. Ја сам, након што су у Хаг отишли Караџић и Младић, почео долазити у Београд, мој Београд. Одговорно тврдим да волим Београд на емотивнији и суптилнији начин него они који су се родили у њему – каже Хаџихафизбеговић.
Извор: Вести онлине, Недељник
