Украјинска криза је само изговор који НАТО користи да би створио сукобе са Русијом у потрази за разлогом постојања, каже шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Ипак постоји инерција ‘Хладног рата’ и неспособност одупирања настављеним покушајима да се сви Европљани утерају под ‘кров’ НАТО-а, испод ког ће се с нама разговарати ‘оштрим гласом'“, рекао је у интервјуу Итар-Тассу руски министар спољних послова.

Лавров је рекао да је то „кратковида политика“, заснована на жељи да се установи сопствени поредак по сваку цену, а према онима који се не слажу примењују се санкције и „на сваки начин свети“ због самосталности и одбијања да се следи једнополарни свет.

„Уверавам вас, да није Украјина, за спекулације би био употребљен неки други аспект руске унутрашње или спољне политике“, рекао је Лавров.

„Пристрасност се осећала дуго пре украјинских догађаја“, казао је шеф руске дипломатије и навео пример разлика поводом Сирије, за коју је Москва рекла да се режими не могу свргавати, већ да је потребно договарати се.

„Затим се појавио бивши сарадник ЦИА и Агенције за националну безбедност САД Едвард Сноуден, због ког је, такође, постојала велика увређеност и ‘напади’ на руску политику. Надаље, Олимпијада – несхватљиво зашто. Да ли зато што је уопште одржана или (…) се некоме учинило да је била превише успешна а Русија победила, не знам“, рекао је Лавров.

Према његовим речима, 20 година по повлачењу совјетске војске из Европе 31. августа, НАТО није престао да се шири и тражи „смисао даљег постојања“, а „једно време је помагао Авганистан“.

„Сада су сви схватили да Авганистан вуче на ‘дно’ солидарност НАТО-а“, додао је Лавров.

За повлачење војске из Европе Лавров је рекао да то није било неопходно.

„Штавише, када су се совјетски руководиоци сложили са роковима и чак их сами навели, западни партнери били су много и пријатно зачуђени“, казао је руски министар, додајући да је, поред жеље тадашњих лидера да уђу у историју, постојала сигурно и искрена жеља да почне нови живот и да се у Европи види партнер, с надом да ће и Европа и Запад у целини видети и у Русији партнера.

Лавров је рекао да се нису оствариле наде да, уколико нема Варшавског пакта и Совјетског Савеза а војска се повукла, неће бити потребан ни НАТО и сва хладноратовска обележја.

Лавров је у интервјуу поновио спремност Русије да помогне у дијалогу кијевских власти и украјинских региона, али је нагласио да је тешко остварити неки резултат док они који представљају интересе Доњецке, Луганске области и југоистока не добију њихово место за преговарачким столом и док не престану да их називају терористима и сепаратистима.

„Да би био продуктиван, дијалог мора бити равноправан“, казао је Лавров.

Шеф руске дипломатије је рекао да ниједан од три задатка из Женевске изјаве од 17. априла – хитан прекид примене силе, хитно решавање химанитарних проблема и почетак уставне реформе уз учешће свих региона, није испуњен, пре свега јер је Кијев „изабрао други пут и покушао да замени међународно усаглашене обавезе тзв. Порошенковим мировним планом“.

Лавров се још једном обратио ОЕБС-у, Савету Европе, Међународном комитету Црвеног крста (МКЦК) и УН са позивом да се организује одређена међународна хуманитарна мисија, да се под окриљем МКЦК упути хуманитарна помоћ у Луганск и Доњецк, као и у насеља која их окружују.

„Очекујем да ће међународна заједница, која са ентузијазмом и узнемиреношћу реагује на случајеве хуманитарне кризе као што је у Појасу Газе ипак обратити пажњу и на југоисток Украјине, где становништво страда не мање од цивила у Гази. С једном разликом – из Појаса Газе Израел се ракетира на шта мора да одговара, иако непропорционално (…)

На југоистоку Украјине ради се о томе да су људи узели оружје да би се заштитили од украјинске војске, Националне гарде и батаљона које је бог зна ко формирао“, рекао је Лавров и додао да се не ради о одговору силе на силу, већ о „примени силе против оних који су стали у заштиту својих легалних језичких, културних и историјских права“.

Русија је раније данас упозорила да украјинска војска размешта тактичке ракетне системе у околини Доњецка.

(Танјуг)

Ознаке: Дмитриј Рогозин, Изреал, НАТО, санкције Русији, Сергеј Лавров, украјинска криза