Некако сам увек појам државе схватао озбиљно, можда је то моје романтично и институционално сећање на некадашња времена, али држава ми је појам који увек гордо звучи. И није случајно што наши политичари често кажу како нико није јачи од државе. Управо зато сам, када се први пут почело говорити о Исламској држави, помислио да је то некаква шала. Ем држава, ем терористичка. Наплаћује порезе, има своју валуту, има свој главни град Раку, има сасвим пристојне дневне приходе од продаје украдене нафте преко турске луке Џејхан – и поред постојеће одлуке Савета безбедности УН да је та и таква продаја забрањена. Истина, цена по барелу је испод 30 долара, али нема везе, то ионако највише погађа Русе и њихову економију.

Ето, такву Исламску државу пуну годину дана Американци, Французи, Катар, Саудијска Арабија, Јордан и остали бомбардују најмодернијим борбеним авионима и дроновима, уз помоћ свих могућих сателитских и авионских средстава извиђања и идентификације. И после годину дана таквог бомбардовања дођоше Руси – и они сада бомбардују оно што су Американци претходних месеци жестоко бомбардовали. Испада да Руси бомбардују рушевине од бомбардовања. А кад оно, то су цели комплекси кампова за обуку терориста, чворишта везе, магацини, хангари, бункери на неколико нивоа, команде, осматрачнице, резервоари са горивом, депои са по 50 тенкова, артиљеријски положаји, радионице, фабрике минско-експлозивних средстава. Заправо, све оно чиме располаже војна сила неке државе. У овом случају терористичке. Покојни Младен Делић би рекао: „Људи, је ли то могуће!”

Стварно, како је то могуће? Како је могуће да се ни један западни медиј то не запита? Војска Југославије није 1999. године на Косову могла да упали мотор ни једног јединог тенка, а да одмах не долети беспилотна летелица, а за њом и ловци-бомбардери НАТО-а. И све то у условима богате вегетације и рељефа на Косову, који је омогућавао вешто маскирање. У Сирији снаге Исламске државе бораве и у планинским, али још више у пустињским подручјима, где авијација има савршене услове за гађање. Дакле, како је могуће да је Исламска држава већ годину дана јача од Сједињених Држава? Не по поштанским маркама, иако ће код филателиста поштанске марке Исламске државе несумњиво бити на много већој цени од поштанских марака САД. Јер је и пошта у САД државна, није приватизована.

Руски авиони сада морају да гађају вероватно и пошту Исламске државе, све да би очували вредност поштанских марака САД. И још их при томе амерички медији безобразно прозивају што се уопште и усуђују да бомбардују оно што наводно и они успешно бомбардују већ годину дана, а на територији Исламске државе све је остало цело и нетакнуто. Чак и пошта. А нама су поште рушили 1999. године. Дакле, ексклузивно право да се бомбардује имају само Амери и придружена им екипа. То би се звало безгрешно зачеће…   

Извор: Политика

Ознаке: исламска држава, Мирослав Лазански, Русија, Сирија