Јесам ли ја срећан? Нема шансе, не могу да поднесем сопствени израз лица. Што је веома скромно и норвешки од мене, пише Данијел Симонсон у ауторском тексту за Гардијан.

Увек је чудно живети у земљи која се наводи као једна од најбољих. Када споља изгледате као да имате све, то вас може натерати да се загледате унутра. Онда седнете и помислите: „Питам се шта Рајан Гослинг ради сада.“ Људи у Сирији не брину о таквим стварима, за њих је срећа нешто једноставно као мир. Али ако сте из мирне мале Норвешке, имате времена на претек да замишљате шта ради Рајан. Вероватно руча са Еминемом и Бенисијом дел Тором. Знате, отишао је да се види са два стара пријатеља. Или је код куће и није баш најбоље расположен, пита се шта се дешава у животу Леонарда Дикаприја? Сигуран сам да и Рајана муче неке ствари, такође.

Рекао бих да је Скандинавија уопштено сјајно место за живот. Скоро све скандинавске земље ушле су међу најсрећније земље на свету ове године. Шведска је изузетак; Швеђани нису довољно срећни, па су тек на деветом месту. Али они дефинитивно имају све што је потребно за титулу, тако да очекујемо да се наше комшије уиграју до наредне сезоне. Мислим да се ове године Златан Ибрахимовић рачунао као пола швеђанске среће. Он је још један тип који мени делује прилично задовољно и саветујем Швеђанима да следе његов пример.

За мене, разлог због којег је Норвешка победила је, без сумње, животни стандард. Већина људи добро зарађује и живи у топлим, удобним кућама које имају Нетфлиx и ХБО. Норвежани умеју да учине да им буде угодно, купимо слаткише и умотамо се у вунено ћебенце уз омиљену серију или неку узбудљиву књигу. Није баш ларгер-тхан-лифе, као код холивудских звезда или репера, али верујем да такви ситни тренуци играју улогу. Волимо да нам је удобно и добар део живота потрошимо само лежећи на каучу. Све је здраво, такође: храна је органска, вода је чиста, чак је и ваздух здравији. Читавог дана удишемо свеж кисеоник који се спушта с наших предивних планина и чини нас макар десет година млађим.

Али сумњам да смо најсрећнији народ на свету. Мени су Грци, Американци и Латиноси увек деловали срећније. Слободнији су, чини ми се, много дружељубивији и способнији да буду оно што јесу. Као да су некако више живи. Норвежани су увек благо нервозни и социаллy аwкwард, можда помало суздржани. Кажу да социјална анксиозност може бити последица времена и то има смисла: хладно је, много је кише, и током године само неколико месеци можемо да нормално будемо напољу међу људима. Остатак године остајемо унутра да хибернирамо као медведи, а када, наједном, дође пролеће и треба да изађемо напоље и причамо са људима, то неретко буде болно тешко. Немамо друштвене праксе попут, рецимо, Грка, који уживају да се гледају у очи док певају љубавне песме; или Кубанаца чија је идеја забаве да плешете трезни.

Тај наш потиснути део у нама потиче од друштвеног механизма који зовемо „закон Јантеа“. Он практично значи да не треба да мислите да сте посебни, нити да будете самозадовољни. То је прилично непотребан закон и на много начина једнако јадан као што звучи. Али изузетак од правила је када сте пијани: онда вам је дозвољено више простора, па се Норвежани прописно одеру за викенд.

Зато и јесу веома забавни када пију, тада покуља сва потискивана енергија. Исти тип који стидљиво, на врховима прстију, преко недеље хода улицом, суботом плеше у гужви. И да, буде и те како забаван.

Искрено, нисам сигуран да је ико истински срећан. Људи ме питају мислим ли да Данце нервира што смо сада ми на прво месту; мислим да им је лакнуло. Сигурно је заморно када морате да будете најсрећнија особа у просторији. Сада макар нису под притиском да се много смеју за столом.

Јесам ли ја срећан? Нема шансе, не могу да поднесем сопствени израз лица. Што је веома скромно и норвешки од мене.

Извор: nedeljnik.rs

Ознаке: Маргита Миловановић, Норвежани