Прочитај ми чланак

ЛЕПА СРБИЈА: Саградио православни храм за опстанак Срба на Космету

0

rep-crkva_620x0
Првослав Бојовић, саградио цркву уз линију са Косметом. Одлучио сам када сам схватио да је народу све теже.

Желео сам да овај храм буде место на коме ће се не само мештани, већ и сви верници који пролазе околном магистралом, молити за наш народ на Космету, за њихов, али и останак становништва на овом подручју. – овим речима, Првослав Бојовић (47) из куршумлијског села Мала Косаница, објашњава један од разлога због кога је 2008. године, у овом селу надомак административне линије са Косметом, започео изградњу цркве посвећене Светом краљу Стефану Дечанском. Грађевинске радове на цркви од 60 квадрата са припратом, започео је на седам ари општинског имања, које му је уступила локална самоуправа, и завршио је за свега неколико месеци.

Годинама сам био опседнут жељом да саградим цркву, али преломио сам пре пет година, када сам схватио да нам је као народу све теже и теже… Постојале су приче да је овде некада већ постојао храм, али никакви остаци нису пронађени – прича Првослав. У градњи, Бојовићу су помагали рођаци, комшије и људи добре воље.

– Мада ми је најзначајнија подршка родитеља и брата, било је пуно оних који су ми помогли око физичких радова али и финансијски. Посебан ослонац било ми је предузеће „Планинка“ које је донирало иконостас, али су њихови радници помагали и око допремања грађевинског материјала и малтерисања цркве… Значајну помоћ ми је пружио и Голуб Аврамовић из предузећа за путеве захваљујући чијем ангажовању је уређен пут од око једног километра до цркве… Стубове за звоник донирао је “Телеком”, звоно Милован Станковић, власник ливнице из Прокупља, а помогли су и многи други – захвалан је Првослав. Он сам је набавио и око педесет кубика камена из реке Косанице. Каже да му није тешко пало да данима сакупља камен, али и набавља остали материјал, јер му радови око цркве причињавају задовољство…

– Чак је и моја седамдесетогодишња мајка помагала – спремала је храну радницима, кувала кафу, јер је било дана када се и по неколико десетина комшија и рођака окупљало на радовима – прича уз осмех Првослав. Поносан што је баш на брду, удаљеном око километар од магистралног пута Ниш – Приштина, недалеко од административног прелаза Мердаре, саградио храм, овај некадашњи радник „Железница Србије“ признаје да још није задовољан посећеношћу, али се нада да ће посета храму, када се пролепша време бити далеко више…

(Вечерње новости)