Прочитај ми чланак
(Вечерње новости, фото: М. Вукадиновић)
Српски стратег довео омладинску репрезентацију до титуле првака Европе. Од играча сам тражио да имају решење и пре него што лопта стигне до њих – каже селектор.
Предложићу да се убудуће 1. август слави као дан победе.
Ова реченица Љубинка Друловића јасно говори да је најтоплији месец за њега срећан. И одмах следи објашњење:
– Провео сам лепих годину и по дана у најпопуларнијем анголском клубу који се зове 1. август. Затим сам управо 1. августа прошле године прихватио понуду да будем селектор омладинске репрезентације Србије и, најзад, овог 1. августа смо постали владари континента. Први у нашој бурној фудбалској историји.
Да ли ћете у августу и одлучити хоћете ли остати у Савезу или не?
– Рано је за неки конкретан одговор, славље се још није стишало, а ја сам мамуран и неиспаван – с осмехом ће Друловић, који је био гост у Компанији “Новости”.
Већ се прича, шушка, да ћете заменити Синишу Михајловића, негде у октобру, на клупи А репрезентације?
– Миха ми је био саиграч у репрезентацији, пријатељи смо, честитао ми је искрено на титули. У овом тренутку могу само да кажем: Србија има селектора.
Хајде, похвалите бар некога, Шампионат је завршен?
– О Митровићу сам већ причао, али морам да истакнем капитена Павловског, који је мозак екипе.
Ђурђевић би могао да буде супер нападач само мора да промени неке своје навике.
Луковић може да игра и лево и десно, а и задњег везног.
Максимовић може да преоре терен, не знам како нема клуб…
Голман Рајковић је супер таленат, Сергеј (Милинковић-Савић) је најмлађи, а игра као матор…
А када га не буде имала?
– О том – потом. Моје амбиције су високе и ја то не кријем. Такав сам био као играч, и много сам постигао, такав сам и сада као тренер. Наравно да је сан да будеш селектор своје земље. И ја ћу, чврсто верујем у то, и бити селектор Србије. Једног дана…
Када ће тај дан доћи, да ли се бар назире?
– Е, то је већ тешко питање. Мој сан је и да водим велике клубове, да седим на клупи у Лиги шампиона. Преда мном је, надам се, бар још двадесет година врхунског рада. Треба да се склопе све коцкице, неопходно је и бар зрнце среће. Некада добијеш сјајну понуду, а заузет си, а када не радиш не стижу ни понуде…
За млађе тренере је, кажу, боље када раде у клубовима, свакодневно?
– Има ту истине. Ја сам преузео омладинце јер сам знао да следе квалификације, Европско првенство је за мене било изазов. А, с друге стране, заљубљен сам у свој посао и посветио бих му сваки минут – јасан је и гласан Друловић. – Фудбал ме окупира и испуњава и волео бих да радим цели боговетни дан. Отуда мислим да би, мени лично, више пријао свакодневни рад у клубу.
Да се вратимо великом успеху, имамо утисак да ваша Србија није играла на српски начин?
Колико су клинци “оматорили” током Шампионата?
– Први пут сам приметио да су се мало уплашили тек пред финални меч.
У шетњи, за време ручка, били су стегнути.
Рекао сам им, опустите се, играјте као до сада.
Требало им је 20 минута да се опусте.
Али зато су се у авиону потпуно опустили, уживали.
Певали су, шалили се, да су се стјуардесе уплашиле.
Једва су их “натерале” да направе баланс, сместе се и лево и десно…
– На шта мислите – уследило је контрапитање.
Па, играли смо много брже, агресивније, нисмо “гњавили” лопту?
– Покушавали смо од самог старта да имамо добру циркулацију, да играмо са једним, два додира – објашњава шампионски селектор.
– Од играча сам тражио да имају решење и пре него што лопта стигне до њих. Нема сумње да су сви репрезентативци технички добро потковани, а моје је било да их натерам да брзо размишљају. Управо у том сегменту разликују се добри и одлични играчи.
Португалски сте ђак, да ли је та медитеранска школа узроковала промене у игри, размишљању?
– Мислим да јесте, јер сам ја у Португалији сазрео и стасао као играч, а и тренерску школу сам тамо завршио. Обожавам њихов менталитет, професионалан однос. То сам схватио тек када сам стигао у Порто. Научио сам да осим квалитета, 90 одсто је однос према раду.
И што су тренинзи били тежи, лакше нам је било на утакмицама. Зато сам овим дечацима стално причао да ако тренираш са 40 одсто, не можеш да играш 100 одсто. И они су очито то схватили, испоштовали су све договоре, показали да могу да играју онако како се договоримо. Без икаквих проблема.
УЕФА је направила преседан и уместо МВП играча турнира објавила је списак од 10 фудбалера на које би требало обратити пажњу, а међу којима су и наши златни момци Александар Митровић и Предраг Рајковић.
Притом, Технички комитет УЕФА је најавио да ће одредити идеалан тим Шампионата, али не и да ли ће изгласати МВП турнира.
А низ најбољих играча ЕУРО до 19 година од 2002. када је и установљен је импресиван:
Фернандо Торес (Шпанија), Алберто Аквлани (Италија), Хуанфран (Шпанија), Абдујале Балде (Француска), Алберто Буено (Шпанија), Сотирис Нинис (Грчка), Ларс и Свен Бендер (Немачка), Кирило Петров (Украјина), Гаел Какута (Француска), Алекс Феранандез (Шпанија), Жерард Деулофеу (Шпанија).
Вечити српски проблем, који сте ви зацело решили, је самоистицање појединаца?
– Од првог дана сам инсистирао на колективној игри. Причао сам стотину пута да до успаха можемо да стигнемо једино као тим. Тим ће на површину увек избацити неког појединца.
Успели сте и да немирног Митровића смирите, па је постао пример?
– Митар је сазрео, променио се за ових годину дана. С њим су много причали људи из Партизана, Савеза, ја такође, и он је схватио ко је, шта је и колико се од њега очекује. Ако настави да се овако понаша и ради, тврдим да ће Митровић постати нападач светске класе.
Мислим да је постао комплетна личност, да је негативну енергију преточио у позитивну и да за своје године игра фантастично – каже Друловић.
– Они који су мислили да ће га испровоцирати, јер су знали његов карактер, а и УЕФА га је евидентирала као проблематичног, грдно су се преварили. Митар је у Литванији био хладан као шприцер и показао је да израста, заиста, у великог аса.
Сада настају проблеми, ваши клинци имају 17-18 година, а у младој репрезентацији играју и они који имају 23 године, како превазићи тај “безваздушни простор”?
– Свестан сам тог проблема и причао сам са децом и о томе. Постојала је Регионална лига, до 20 година, водио је Говедарица, али то није то – искрен је Друловић.
– Њима предстоји да наставе да раде као и до сада и да афирмацију потраже у клубовима. Истина, селектор младе селекције Ћурчић је био у Литванији и ја сам им рекао да је дошао да види на кога може да рачуна. Али, колико њих може да позове?
Зато је битно да у својим клубовима буду стандардни, да не дође до пада, већ да преузму главне улоге. И наставе узлазном путањом јер они заиста вреде. И то много. Али, треба издржати ту борбу у знатно јачој конкуренцији.
Шампиондо сада је одиграно 12 шампионата ЕУРО до 19 година (раније ЕП било до 18 година) и Србија је тек шеста земља која га је освајала.
У досадашњих 12 турнира Шпанци су шест пута били прваци Европе, Французи два пута, а једном Италија, Украјина, Немачка и Србија.
Шта рећи, осим: децо, наставите Друловићевом стазом успеха.
РЕЈТИНГ: ТИК ИЗА ШПАНАЦА
Србија је са два полуфинала и титулом у Литванији постала друга селекција у Европи по рејтингу за ЕУРО до 19 година.
Шпанци су и даље неприкосновени, а “орлићи” су победом над Француском у финалу надмашили “галске петлове”, као и Португалију, који смо елиминисали у полуфиналу.
“Орлићи” су шест пута учествовали на завршним турнирима колико и Португалци. Учешће више имају Енглеска и Француска, а апсолутно најбољи у овом узрасту су Шпанци са 10 финалних турнира.
НЕНАДМАШНИ ВЕСЕЛИНОВИЋ
Најбољи стрелац у једној целој сезони ЕУРО до 19 година и даље је наш Борко Веселиновић. Он је у селекцији Србије и Црне Горе 2005. године постигао у циклусу 11 голова. Био је и најбољи стрелац квалификација, али и “Златна копачка” на завршном турниру са пет голова.
