Чувени редитељ за “Новости”: Питање Косова неће бити решено док се не реши питање Македоније. Југославија је представљала сметњу која се морала елиминисати

ПОВОДОМ четири деценије КПГТ у Старој шећерани теку припреме за летњи фестивал, на коме ће се у познатим насловима појавити нови глумци, али и нека нова дела: између осталих, „Љубавна прича“, представа инспирисана романом Пурише Ђорђевића. По речима Љубише Ристића, редитеља и идејног творца најинтригантнијег позоришта старе Југославије, биће то прича о шездесетим годинама прошлог века код нас и у свету…

* Као прекаљени „шездесетосмаш“, како са данашње дистанце гледате на тековине ове револуције?

– Био је то, да патетично кажемо, крик протеста против стања у којем се свет налази. Захтев читаве једне генерације да се ускладе речи са делима, вера у остварење идеала и да је једино реално – захтевати немогуће. После ’68. године, државе и моћници света, за сва времена, схватили су да су било какве спонтане побуне опасне по поредак и зато непожељне. Тако, од седамдесетих година живимо у свету лажних покрета, контролисаних побуна и пажљиво организованих „спонтаних“ промена. Успутне „штете“ које су настале су многе поклекле биографије, разочарани идеалисти, конвертитство и одустајање зарад мало личне среће и мирног живота.

* Годишњица је „пажљиво организоване“ хрватске „Олује“?

– Сви ти догађаји, укључујући и „Олују“, последица су насилне сецесије, оружаног напада на једну суверену државу, споља и изнутра. Трагични догађаји нису само резултат похлепе и амбиција политичара у Југославији, националистичког лудила негованог и подстицаног код обичног народа, најчешће необразованог, необавештеног и поводљивог – већ су и резултат пажљиво организоване реализације геополитичких интереса великих сила. У променама које су захватиле свет деведесетих година, Југославија није представљала ништа друго осим сметњу која се мора елиминисати. Србија је на себе, у прво време са Црном Гором, прихватила терет, обавезу и славу континуитета Југославије. Нити је имала могућност избора у вези с тим, нити је било очекивано да ће моћи да одустане од историјског пројекта државе у којој су, у једном кратком историјском периоду, сви припадници српског народа живели у једној земљи заједно са осталим народима.

* Трпимо ли још последице распада те државе?

– Разарање Југославије донело је са собом насилно протеривање стотина хиљада Срба из Хрватске, БиХ, са Косова и Метохије. То нису одвојене и различите епизоде већ јединствен план и резултат воље да се изврши највеће етничко чишћење у Европи крајем 20. века. Да се да „карт бланш“ повампиреним фашистима и са педесет година закашњења остваре неуспели и поражени пројекти етничког чишћења Срба током Првог и Другог светског рата, са истим или новим савезницима.

* За етничка чишћења још није нико одговарао. Напротив, толерантно се гледа на фашистичке испаде у Хрватској, која је чланица ЕУ?

– Лако је то објаснити, ништа није мистериозно. Антифашистички пројекат „Сједињених држава Европе“, Монеа, Де Гасперија, Егона Бара и америчких окупатора нацистичке, фашистичке и квислиншке Европе из четрдесетих година, престанком окупације Европе крајем осамдесетих и почетком деведесетих, коју су иницирали Совјети повлачењем два и по милиона војника из источне Европе и наставили Американци повлачењем 600.000 војника из Немачке – претворио се у пројекат четврте Европе, која се зове ЕУ. И која је после Карла Великог, Наполеона и Хитлера створила једну франко-немачку државу, способну да избегне европски рат, али и да испољи империјалне амбиције придруживања економској, политичкој, па сутра можда и војној утакмици међу великим силама САД, Русије и Кине. Стварање такве ЕУ природно ће развојем догађаја довести до преласка преко неких ствари, чак прећутног одобравања обнављања једног монструозног наци-фашистичког пројекта каква је Независна Држава Хрватска, са њеном идеологијом и иконографијом. А што је најважније, пројектом истребљења Срба, Јевреја и Рома из Другог светског рата, по рецепту Мила Будака.

* Какав је пројекат данас на делу?

– Они који о томе данас мисле и треба да делују, морају имати јасну слику да и поред ужасних призора и догађаја који нам стижу из Хрватске, нису у Хрватској сви усташе. Има Хрвата антифашиста који са преосталим Србима покушавају да опстану под ужасним притиском, који не врше само агресивне политичке и економске елите већ и велики део поколебаног и застрашеног становништва Хрватске, спремног да на трагу историјских преседана оптужи Србе, Јевреје, Папуанце, Новозеланђане и сваког другог – за своје сиромаштво, неуспели интеграцију у ЕУ, одлив становништва и недостатак конобара у јадранском туризму.

ТЕШКЕ ОПТУЖБЕ НА РАЧУН ВЛАСТИ: Спремна акција "Армагедон", због противљења издаји Косова креће напад на СПЦ https://t.co/yMWsRt8jOF

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 5, 2018

* За разлику од нас, Хрватска има јасне границе?

– Али зато НДХ увек има јасне претензије: према Срему, БиХ, Бачкој.

* Ових дана Харадинај изјављује да нема поделе Косова?

– Што је важна изјава неког човека који каже да његова самопроглашена „држава“ нема спољну политику, већ да спроводи политику једне велике силе? Интерес Србије јесте да и међународна заједница, и велике силе, и ЕУ која се све мање пита (а под чијим се окриљем одвијају преговори без разговора), схвате да је Србија искрено и својевољно за компромис, разумно решење, избегавање сукоба по сваку цену и за расплет читавог историјског проблема на начин који ће свакоме, и Србима и Албанцима и трећим заинтересованим странама, донети по нешто. Наш интерес се засада одлично развија: Албанци су оштро против. А што су они више против компромиса, ми ћемо боље реализовати наш интерес о којем нисмо обавезни да се дефинитивно изјашњавамо.

* Шта може довести до решења?

– Очигледно, споразум великих сила у којем је за нас од изванредног значаја новонастали интерес и утицај НР Кине. То ће довести до неког стања које није обавезно и решење, али се бар са нас као земље скида терет наметнуте кривице и омогућава миран и стабилан развој.

* Истичете да сви морају да схвате да Косово има историјски преседан?

– Када су САД, на притисак магната са Волстрита, одлучиле да изађу из свог сјајног изолационизма и да се упуте империјалним путем учешћа у светским пословима (било је то 1900. године у Северној Колумбији), дошло је до оружане побуне коју су осмислили тадашњи државни секретар САД Џон Хеј и потпредседник САД Теодор Рузвелт. Ова побуна, подржана од војске САД, имала је за резултат формирање државе Панаме, настале отцепљењем од Колумбије која је тако изгубила део своје суверене територије. Остало је познато: прокопан је Панамски канал, направљен пловни пут између Тихог и Атлантског океана, и следећих сто година ова „држава“ била је обичан протекторат једне компаније која је управљала Панамским каналом под заштитом америчке војске. Председник Панаме који се побунио, Торикос, убијен је, а следећи, Норијега, кад је покушао да за свој рачун „ради“ дрогу и води државу – завршио је у америчком затвору. Прича о Панами поучна је и за нас и за Албанце… Ништа није за сва времена. Све је пролазно и има наде, чак и кад све изгледа безнадежно.

* Да ли смо две деценије после НАТО агресије, како кажете, и даље „усред завере, на важном месту са неизвесним исходом“?

– Зависи о којем исходу говоримо. Питање Косова неће бити решено док се не реши питање Македоније. А Македонија неће променити име. Биће убрзано угурана у НАТО. У Грчкој ће Нова демократија скинути с власти Ципраса и решење ће светске силе видети у правцу распада Македоније између четири околне државе. „Добро обавештени“ дискутују о томе да ли ће „исход“ бити 40 или 120 километара границе између Србије и Грчке.

* Шта мислите о онима који нам саветују да треба да седимо на једној столици?

– Сви знају да се овде не може седети на једној столици. Живимо у мултиполарном свету у коме свако паметан сарађује са свима, поштује свакога, нахрани сваку звер која му се појави на вратима, али добро чува кључ од куће и не оставља га комшилуку кад иде на море…

* Значи ли то „са сваким лијепо, ни са ким искрено“?

– Никако. Знате ли како је Ли Пенг одговорио председнику Милошевићу на питање какав је однос Кине и САД. Рекао је: „Наши научници су дуго проучавали однос САД према Кини. Поднели су извештај Централном комитету КП Кине да је однос САД према Кини лицемеран. Онда су добили задатак да проуче какав треба да буде однос НР Кине према САД. Одговор је гласио – такође, лицемеран“…

ПОУКА ФУДБАЛА

– ВАЖНА је за нас поука хрватског успеха у фудбалу и свега што је уследило: спортисти су само спортисти, и не треба од њих правити ратнике, националне заставе и давати им у руке опасне шибице. Прошла су, на срећу, заувек времена када су се преко спортиста постизали циљеви рушења земље, паљења застава и звиждања химни. Код нас. Не и у Хрватској, не и у Швајцарској – каже Ристић.

Извор: večernje novosti

Објавио: srbin.info

Ознаке: Љубиша Ристић, Албанци, компромис, Косово, Македонија