Прочитај ми чланакСветски поредак после Хладног рата „пуца по шавовима“ са ограниченим бројем земаља које више нису у могућности да поступају у складу са својим интересима, одбацујући „међународни морални кодекс и закон“, пише руски аналитичар Тимофеј Бордачев за портал „Ленту“.
Бордачев, који је директор Центра за европске и међународне студије на ХСЕ, назвао је ово кључним трендом који ће обликовати будући светски поредак. Он је, такође, додао да га је открила сиријска криза.
Ове земље су подељене на кампове, или, како их Бордачев назива, „тимове подршке“. Дејуре Русија, Кина и Иран „се не боре за Сирију против Сједињених Америчких Држава и њених савезница у Европи и Заливу“, приметио је он. „Али између њих се води рат преко проксија“.
Сиријска криза вероватно је пружила поглед на оно што се десило на јесен 2013. године када су енергични дипломатски напори Русије спречили САД и њене савезнице да покрену војну кампању против Дамаска. Аналитичар сматра да је ово нешто што нико није „могао ни да замисли након завршетка Хладног рата“.
Друга прекретница десила се пре годину дана када је Русија ангажована у сиријском сукобу на формални захтев Дамаска. До тада је рат одавно престао да буде унутрашња сиријска ствар, јер су друге нације, укључујући САД и њене савезнице, као и недржавни актери, директно или прикривено укључени у борбе.
Исход „вишестепеног ћорсокака“ у Сирији још није утврђен, али једна од кључних импликација сукоба већ је постала јасна.
Ово не значи да ће друге земље отворено противречити Западу или изазивати сукоб са САД и њеним партнерима. Бордачев одбацује такав сценарио.
„Група земаља неће противречити Западу… Али ће једноставно поступати на међународној сцени по свом нахођењу и радити оно што одговара њиховим националним интересима“, сматра Бордачев. „То само по себи није у сукобу са међународним поретком који се обликовао“ након завршетка Хладног рата. „Зато тешко да ће правило да ’само један може да прекрши правила‘ бити обновљено као норма међународног дијалога“, додаје он.
