Господине Караџићу, какву пресуду очекујете да буде изречена вашем брату 24. марта?

— Искрено се надам да ће пресуда бити, први пут за Србе, заснована на праву и правди. Надам се да су престали интереси великих сила којима је стало да се Срби осуде. Видите и сами какве су пресуде биле Србима и људима других националности. Не знам тачно шта да кажем, надамо се најбољем, а плашимо се најгорег.

Колико се често виђате са братом? Можете ли нам рећи како се осећа и какво му је здравствено стање?

— Здравствено стање му је добро, хвала богу. Не виђамо се често, јер му у посету долази много људи — и ближа и даља породица. Чујемо се телефоном најмање два пута недељно. Имао је мало проблема са жучном кесом, то је на најбољи могући начин завршено. Лечен је у Краљевској болници у Холандији. Нема никаквих примедби, што се тиче особља, било у притворској јединици, а посебно у болници где је оперисан.

У свом говору пре двадесет и више година пред тадашњом скупштином СР БиХ Радован Караџић је упозоравао на оно што ће се у Босни догодити ако дође до грађанског рата. Можете ли да се вратите у тај период, шта је Ваш брат тада приватно говорио о томе?

— Све што би приватно говорио, говорио је јавно и најискреније. И у скупштини и за медије. Скретао је пажњу на то да не дође до онога до чега је дошло, али други нису били вољни да то саслушају и сагледају. Некоме је било стало, и то не некоме, имамо аутентичан снимак Алије Изетбеговића 1993, са скупа његове странке, када је рекао да је босанским муслиманима био потребан рат и да су га покренули, и то Радована ослобађа сваке одговорности. Ту су и разни сведоци, било сведоци тужилаштва, било сведоци одбране, који су, можда и ненамерно, посебно сведоци тужилаштва, говорили о томе како се ко понашао у том несрећном и грађанском и верском рату.

Наше следеће питање управо се надовезује на ово о чему сте говорили. Данас чак и стране дипломате говоре да је за пропаст мировног процеса, Кутиљеровог плана, у БиХ почетком деведесетих одговоран Алија Изетбеговић. Да ли сте са братом у годинама сукоба у БиХ разговарали о томе на коме лежи одговорност за стално одуговлачење мировног процеса и ко продужава сукобе?

— Алија Изетбеговић, и његови налогодавци јер он то сам није могао радити да није имао јаку подршку из једног дела међународне заједнице, посебно је када су преговори долазили у завршну фазу, налазио могућност да се извуче из тога и постављао је услове које Срби нису могли да прихвате. Зато је и долазило до одуговлачења. Поменули сте Кутиљеров план. Сећате се да га је Алија Изетбеговић потписао, а када се вратио у Босну одустао је од њега и то по налогу Америке. То није никаква тајна.

Како је Ваш брат реаговао на те Изетбеговићеве потезе? Колико су га они погађали као човека?

— Од тада па надаље, сви Радованови потези били су изнуђени потези. Морао је да ради све онако како су други радили и како су се понашали. Све потезе које вукао, вукао је како би одговорио на све захтеве који су били врло непријатни, за српску, али и за све стране у БиХ. То му је тешко падало, јер он је на рат гледао као на братоубилачки рат. Сматрао је, а и дан-данас сматра, да су муслимани у БиХ Срби муслиманске вероисповести. На све начине је радио на томе да предупреди злочине, да рат буде што лакши. Ниједног тренутка није настојао да Срби победе у рату; они су бранили своја огњишта. Нико не може да каже да су некога нападали. Ако узмемо у обзир Сарајево, тамо су бомбардоване одређене мете одакле је претила опасност по српске снаге. На неке ствари није могао ни да утиче. Република Српска и Босна и Херцеговина су огромни простори на којима се ратовало. Не можете да контролишете све, нешто се и отме контроли. Ако неко некоме страда, на бруталан начин у рату, ко је Радован Караџић да спречи освету?

Многи данас тврде да без Радована Караџића и његових сарадника не би било ни Републике Српске. Како коментаришете те тврдње и да ли Вам је брат некада причао о томе?

— Њега је сам бог послао тамо, да заштити сва три народа. Хајде да кажемо да је неко други, Србин из БиХ, био уместо Радована, коме је у Другом светском рату страдала породица од истих непријатеља, истих људи, комшија, кумова. Замислите каква би ту освета била. Радован је водио рачуна да буде најмање могуће жртава на све три стране.

Серж Брамерц тврди да ће пресуда Радовану Kараџићу, чиjе изрицање jе заказано за 24. март, бити порука жртвама да jе правда могућа. Да ли и Ви очекујете да Суд на тај начин „покрије“ све своје досадашње промашаје?

— Правда је могућа уколико пресуда буде ослобађајућа; уколико не буде, онда не. Уколико пресуда буде осуђујућа, онда настављају са истом политиком и истим аршинима правде, односно неправде према Србима, као и до сада. Интересантно је како Брамерц може, као тужилац, као једна страна у процесу, унапред да коментарише пресуду. То значи да је већ зна и то је оно, како наш народ каже, „тужилац те тужи, тужилац ти суди“.

Сврха оснивања Хага била је да допринесе помирењу на просторима бивше Југославије. Тако пише у званичним документима. А шта је заправо постигнуто?

— Само оснивање Хашког трибунала је спорно — мимо закона и међународног права. Јер Хашки трибунал је основао неко ко нема права на то — Савет безбедности УН нема права да оснива суд, као извршни орган УН. На крају крајева, Американци не признају ниједан међународни суд, а овај суд су основали само да суде Србији и неким другим малим земљама. По мом дубоком уверењу, то је суд за осуду непослушних, и требало би да послужи и као пример другим малим земљама — ако не будете слушали, проћи ћете као Срби.

У Републици Српској се појавило мишљење да би пресуда Караџићу могла да поремети односе у БиХ и да буде „ветар у леђа“ онима који желе да укину РС. Како коментаришете те тврдње?

— Мислим да је Република Српска непроменљива творевина. Увек ће бити екстремиста и јастребова који ће тражити укидање Републике Српске. Шта то значи? То значи враћање на пређашње стање, мајоризацију над Србима, да се Срби притискају недемократским путем и да се морају иселити, вољно или невољно, са тих простора. Из тог разлога је и почео рат, зато што Срби нису пристајали на такве услове и нису хтели да буду народ другога реда. Срби су били конститутивни народ у бившој Југославији и увек су били конститутивни народ у БиХ. Међународна заједница је признала Републику Српску и не видим ко би ту могао било шта да промени. То би била катастрофа, гора него она из деведесетих година.

Да ли сте некад разговарали са братом о томе да су неке ствари у оно време ипак могле бити урађене другачије?

— Наравно да су се могле урадити другачије, али то је могла друга страна. Рекао сам Вам да су сви српски потези били изнуђени. Срби ништа нису наметали, увек су својим потезима одговарали, мимо тога се није могло ићи. Сутра или прекосутра, да се поново нађе у тој ситуацији, Радован би исто радио и поступао као што је радио и поступао. То је био исправан пут, патриотски, али и пут који никога није угрожавао него је бранио себе и свој народ. Срби су бранили своја огњишта и своје куће. Морате имати у виду и то да је преко 70 одсто територије БиХ, по тапијама, српско. Срби су власници, домаћини над том земљом.

Да ли сте скоро разговарали са братом? Како је расположен и шта очекује?

— Чуо сам се телефоном са њим. Добро је. Питао сам га како се осећа, да ли је узнемирен, шта очекује. Рекао ми је да није узнемирен и да очекује ослобађајућу пресуду. Рекао ми је да против њега немају случај и то је тачно; стварно немају случај. То је доказано, али у оваквој ситуацији, Срби су немоћни. Не само он, него су сви Срби немоћни. Америка, као велика сила, то креира, води, управља тим судом, заказује отварања, заказује затварања, диктира пресуде, у то смо више него убеђени. Али, видећемо. Понављам да се надамо да су престали интереси Америке и других сила међународне заједнице за тим да Срби буду осуђени. Плашимо се најгорег, имајући искуство како су прошли Срби, а како су прошли хрватски и муслимански генерали (Анте Готовина и Насер Орић). Због тога код нас влада страх.