Прочитај ми чланакВласти Белорусије одбили су кредитни програм Међународног монетарног фонда (ММФ). То је потврдио министар финансија земље Максим Ермолович.
Према његовим речима, председник Александар Лукашенко сматра да би програм Међународног монетарног фонда могао бити “шок за становништво”, јер су такозвани “западни партнери” Минска инсистирали на пуно краћем року за примену договорених реформи у успоредби с претходно договореним раздобљем.
foto: RIA
“Заједно са стручњацима Међународног монетарног фонда смо разрадили програм структурних реформи који би одговарали филозофији фонда. У начелу, око кључних питања су се наши ставови поклапали. Кренули смо у програм, али смо се разишли у смислу времена његове примене”, рекао је министар Максим Ермолович, објашњавајући разлог одбијања “помоћи” ММФ-а, коју је Минск требао добити у замену за провођење такозваних “структурних реформи”.
Ермолович је додао како у будућности Минск намерава суверене обвезнице пласирати на локална тржишта Русије и Кине, за које ће добити до 2 милијарде долара. Белоруски министар је такође рекао како 2019. Минск не намерава издавати ни еврообвезнице.
Добродошлица Кеву од ЕУ/ММФ – Цене комуналија пробиле стратосферу
Премијер Украјине Владимир Гроисман најавио је неизбјежно поскупљење гаса за становништво. Народна банка Украјине је саопштила како се прогноза није променила.
Фото: Василий Дерюгин / «Коммерсантъ»
“Очекује се раст тарифа за гас за 25% у овој и 15% идуће године”, изјавио је јуче потпредседник Народне банке Украјине Дмитриј Сологуб .
Влада Украјине не може одбити следећу траншу зајма Међународног монетарног фонда (ММФ), стога је присиљена прихватити услове кредитора који траже раст цена гаса за кућанства.
За украјинску телевизију је премијер Владимир Гроисман изјавио “како се економија земље мора стабилизовати, а то је немогуће учинити без иностраног задуживања, стога је влада пристала на повећање цена гаса”.
Лидерка опозиционе странке “Домовина”, бивша премијерка Јулија Тимошенко, рекла је да ће, ако се повећа цена гаса за становништво, тражиће оставку целе владе. Међутим, Гроисман се брани да су то чиниле све владе, па и она Јулије Тимошенко, иако су до 2014. године, захваљујући повлаштеним ценама руског гаса за земље Заједнице независних држава, Украјинси плаћали симболичне цене за гас.
“Нисам први који је потписао опредељење за подизање цена. Први пут је то 2009. потписала бивша премијерка Јулија Тимошенко. Ево, показаћу вам меморандум. Али ако непрестано заваравамо наше западне партнере, они ће почети гледати у другом смеру и окренуће се од нас. Стога је ово нужан корак како би добили приступ финансирању на иностраним тржиштима за сервисирање и отплату дуга, којег нисам ја узео, или барем није већина вас”, говорећи у Врховној Ради је рекао Владимир Гроисман.
Од 2014. године, када је у Украјини дошло до ЕвроМаидана, цена гаса за домове је порасла 8,7 пута, а потрошња се, због економске кризе, готово преполовила. Истовремено, око две трећине гаса Украјина производи у земљи, а трећину купује обрнутим испорукама из ЕУ, што је руски гас којег им препродају европски трговци.
Према “Киевгазу”, данас је цена гаса за становнике украјинског главног града 6,95 гривна за кубни метар, око 0,20 еура или 16,54 рубаља. То је 2,5 пута скупље него у Москви, где кубик гаса за становништво кошта 6,63 рубаља. Украјински плаћају гас 2,7 пута више него у Алмати у Казахстану и 1,6 пута више него у Минску.
Ако узмемо у обзир будући раст цена према прогнози Народне банке Украјине, цена гаса за становништво Кева ће ове године порасти на 0,25 еура за кубини метар, а следеће године на 0,29 евра за кубни метар, што ће бити 3,5 пута веће него, на пример, цене у Москви, где тренутно кубик гаса за домаћинства кошта 0,08 еура.
Стручњак за енергетику Дмитриј Марунич каже да је прогноза Народне банке Украјине “оптимистична прогноза и верзија владе”.
“ММФ захтева повећање од 50% и инсистира на озбиљном порасту и претходно је одбио осам опција владе из Кева. Колико дуго ће влада моћи бранити садашње повећање тарифа знаће се након преговора у септембру (рујну)”, рекао је стручњак.
Осим тога, ММФ захтева успоставу јединствене цене гаса у Украјини и изједначавање тарифа за становништво с ценама за индустрију која данас гас плаћа двоструко од кућанстава.
Док домаћинства тренутно плаћају 6,95 гривна, украјинске индустрије гас плаћају 11,5 до 14 гривна по кубном метру, јер зависе о цени увозног гаса, а он је скупљи зато што на њему морају зарадити европски прекупци.
Као што истиче Дмитриј Марунич, повећање цена гаса за становништво ће бити озбиљан тест за Украјинсе, али и за буџет, јер ће се морати повећати субвенсије. Ове године је 3,2 милиона угрожених корисника добило субвенције за гас у укупном износу од 71 милијарде гривна или 2,16 милијарди евра.
Међутим, најскупљи резултат повећања цена неће бити гас, већ грејање, што ће довести до још једног вала неплаћања рачуна. Према Нафтогазу су 4. рујна у Украјини дугови становништва према топланама износили 48,8 милијарди гривна или 1,49 милијарди евра, што су тешко наплативи рачуни и овај износ ће се даље повећавати.
