Иако се цело раздобље од Петог октобра наовамо може посматрати као један непрекидан низ пораза српске државности, ипак се јасно може разликовати време пре Бориса Тадића и оно после њега. За осам година на положају председника земље, овај човек је успео да сатре сваку ма и помисао на снажну и одговорну државу Србију, чиме је заправо и утро пут данашњем режиму Александра Вучића, који је Тадићев посао здушно наставио.

Колико је штете нанео, а колико је тек спреман да нанесе, Тадић је показао и на Б92, када је у уторак 16. јуна гостовао у емисији „Кажипрст“. Тема разговора била је Сребреница, односно цела ова хајка која се поново подиже против Срба, Републике Српске и Србије, а која свакако подсећа на оне од пре пет или десет година, у којима је Тадић – лично учествовао, тако што се извињавао и одлазио на покајничко поклоњење свуд по региону.

Негде на средини разговора, водитељка Татјана Алексић упитала је Тадића шта мисли о најавама да би Република Српска или Србија могле од Русије да затраже да стави вето на резолуцију о Сребреници коју Велика Британија припрема да поднесе у савету безбедности. Уследио је овај одговор човека који је пуних осам година био шеф државе:

„Нисам сигуран да би било корисно да на тај начин наступамо у овом тренутку, јер би нас то довело, у спољнополитичком смислу, опет у један тежак положај и много би било оних који већ имају изграђене предрасуде или ставове о томе да Србија има асиметричне и повољније односе са Русијом него са Европском унијом, који би дали додатну аргументацију једном таквом ставу. Није добро да се стекне утисак да Србија има посебније односе са Русијом него са Европском унијом, пре свега због процеса европских интеграција.“

По Тадићу тако испада да не би било корисно ако бисмо од доказано наклоњене нам суперсиле затражили извесну заштиту од доказано непријатељских нам насилника са Запада. Никако не смемо да непријатељима додајемо аргументе за њихове бесмислене тврдње, за које иначе и они и ми знамо да су нажалост бесмислене, тако што ћемо, далеко било, вући потезе који су и разумљиви и разумни. Наш основни и једини задатак мора да буде да ни на који начин не пружимо непријатељима повода да сумњају у нашу приврженост њима, а ако у међувремену цркнемо, барем може да нас теши то што непријатељи нису имали разлога да буду незадовољни нама као жртвом своје вишевековне крволочности.

Тадић више није на власти, али су га заменили људи који са њим очигледно деле ова накарадна уверења о вечитом додворавању душманима. Зато се права мера штете коју је режим Бориса Тадића нанео Србији, у ствари огледа у чињеници да њега више нема, али да је све исто као и док је он био на челу званичног Београда.

Да није тако, због својих ставова, па и ових изнетих у дотичној емисији, морао је одавно да буде – лустриран! А Србији је ваљало да уради све оно чега јој управо Тадић саветује да се окане: развијање најблискијих могућих односа са Русијом и дугим пријатељским земљама, а темељно удаљавање од оних које доносе једну за другом резолуције о српским кривицама.

(ФскСРБ)

Ознаке: Борис Тадић, Миодраг Зарковић