Прочитај ми чланакДа сам имала новца или била славна као Дарко Лазић, можда би лекари толико трчали, сазивали конзилијуме и доводили стручњаке за моје дете и можда би она и данас била жива. Нађа је умирала, а ја сам могла да је посетим највише два пута дневно и ништа нисам могла да урадим. Је л' његов живот битнији само зато што је познат?
Овако прича Драгана Петровић из Крагујевца, мајка мале Нађе Петровић (2), која је преминула у априлу ове године након што је заражена морбилама јер су је лекари у КЦ Крагујевац сместили у исту собу с оболелим дететом, иако се знало да девојчица због своје аутоимуне болести не сме да прими ММР вакцину!
Драгана Петровић и Нађа (Фото: Фејсбук)
Случај певача Дарка Лазића, који је пре две недеље доживео тешку саобраћајну несрећу када је слетео са пута и тренутно се налази на лечењу у КБЦ Земун, у Драгани је пробудио болна сећања.
– Како то да Дарко Лазић има посете на интензивној нези 10 пута дневно? Када су Нађу сместили на интензивну негу на Институту за мајку и дете, првих неколико дана сам је гледала само кроз стакло и разумела сам тад то, могла сам морбилама да заразим другу децу… Дозвољавали су ми посете једном дневно од 12 до 13 часова, а ако не дођете у то време, онда можете да позовете телефоном и само питате како је. Ако зовете ван тог времена, неће вам ништа рећи! Колико сам их пута само преклињала да ми кажу да ли ми је дете живо, а код Лазића долазе сви живи, па и новинари. Држава треба да се стиди! – потресено каже Петровићева.
Додаје да јој је, кад је њена ћерка умирала, било дозвољено да је посети само два пута дневно, док је свима другима од родбине и пријатеља то било забрањено.
– Лазић је имао више конзилијума за ових 15 дана него Нађа за три месеца. Доводе стручњаке са свих страна за његов кук који је скрцао јер је наркоман који је возио надрогиран, а остали су млађи од њега који на тај кук чекају у боловима већ пет година! У Србији постоји такозвани ЕКМО апарат, који може да регулише рад срца и плућа, а кад сам га тражила за Нађу, рекли су да немамо стручњака који би знао да ради на њему и који би седео месец дану уз Нађу прикачену на тај апарат док се не опорави. Да сам имала новца да доведем стручњаке из иностранства или да је одведем код приватника, моје дете би данас још било живо! – револтирано каже Петровићева.
Претходно се очајна мајка огласила на Фејбуку започевши своје негодовање речима:
„Нека сам безосећајна, нека сам одвратна и не, не жалим га ни најмање! Жалим своје дете које није добило негу као он!“.
Драгана Петровић каже да је посебно погађа што и након седам месеци од Нађине смрти нико није одговарао за то што у КЦ Крагујевац нису поштовани протоколи о изолацији, због чега је њено дете заражено морбилама које није смела да добије, нити је у болници завршена унутрашња контрола. Директор КЦ Крагујевац Предраг Сазадановић нам је јуче, када смо га позвали, рекао да он тренутно нема информације, али да ћемо их добити у уторак пре подне.
– Ми смо озбиљна установа и не могу да причам напамет да ли је контрола покренута, морам да проверим с нашом правном службом у евиденцији. Данас је недеља, не радимо, у понедељак је државни празник, па ћете праве информације добити у уторак – рекао је Саздановић.
Када је Нађа Петровић напунила годину и по дана, установљено је да има аутоимуну болест – полигландуларни синдром типа 1, који није угрожавао њен живот, али због кога није смела да прими ММР вакцину. Када је дошла да прими своју редовну терапију у КЦ Крагујевац, смештена је у собу с дететом које је боловало од морбила. Након погоршања стања, девојчица је пребачена за Београд, а од 12. до 22. јануара се није будила, нити је јела нити пила. Скоро два месеца малена Нађа била је у коми. Преминула је 4. априла.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
