Прочитај ми чланакЊеговом величанству Господару МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ, ЧЕТВРТОМ Господару
Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом србима. Комитет Бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару.
Молимо и Руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша је стара граница српска граница, Бакрно Гувно, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије, ако се дозна одмах батинају и хапсе.
Ми сад патимо горе од њих него што смо патили од Турака. Код губернатора софијског, господина Алабина, неможемо да предамо тужбу никако, те овако њему да се пожалимо. Ту је комитет Бугарски.
Ту су њихови жандари, па чим нас виде и сазнају шта хоћемо, одмах нас бију и терају у апс. Не дај да нас Господару овако муче Бугари и да нас силом Бугаре кад нисмо Бугари, МИ СМО СРБИ … и са србима хоћемо да живимо и да умремо.
15.маја село Житен, Санџак Софијски, Покорни сеђани:
Михо Божилов, Кмет, Вато Најданов, Веселин Тодоров, Минко Цветин, Ташко Црнин, Донко Кочин, Влчко Младенова, Сокол Лазаров, Гроздан Ленков, Тодор Ђошин, Тоше Бонин, Петар Стончин, Захарин Веселинов, Вучо Златков, Тото Златков, Танцо Младенов, Стојко Младенов, Васиљ Младенов, Ћора Игнатов, Богдан Цветин, Андон Цветин, Миленко Колин, Кола Вучов, Венко Митов, Пижо Бонин.
Српска књижевна задруга “Србија ” 1878 документа : Београд 1978, страна 335, 336.
Бугари су преко ВМРО-а (финансираног од стране Енглеза) годинама вршили етничко чишћење и бугаризовање Срба у Македонији. Њихова тежња да преотму србску територију и народ није нестала ни данас. Да се разумемо, ни наша браћа Грци нису седели скрштених руку, али су процес претапања Срба у Грке ипак изводили мало суптилније.
Очигледно им је овај дуг и мукотрпан “посао“ био узалудан јер Албанци све то много брже одрађују. На руку им вероватно иде и чињеница да једном слуђен народ, који је изгубио своје порекло и који више није сигуран ни у фразу коју све тише понавља (Нисмо ми ни Бугари, ни Срби, ни Грци. Ми смо Македонци.) постаје лак плен за дрске и бахате комшије.
Изгубљени у времену и одсечени од својих корена препустили су се таласима историје који их све више разбијају. Није онда чудно да по последњим анкетама своје поверење дају на првом месту Турцима 16%, па тек онда Србима 12,2%. За то време Србија, која као да се одавно помирила са чињеницом да непрестано губи свој народ и своју земљу, немо посматра сва та дешавања.
