Прочитај ми чланакМакедонија би требало да постане федерална држава према белгијском моделу. Састојала би се од албанске Илириде и македонске Македоније, а име државе било би промењено у Централнобалканска Република. Према мишљењу западних планера, Грчка би у том случају повукла вето и Македонији би била отворена врата ка НАТО-у.
Како разрешити македонски чвор, питање је које заокупља како македонско друштво тако и западне планере балканске будућности. Охридски споразум из августа 2001, нарушен је после успоставе нове македонске владе, а решење се још не назире.
© AFP 2017/ DIMITAR DILKOFF
Македонија је чврсто опредељена да иде путем учлањења у ЕУ и НАТО, међутим, на македонском евроатлантском путу стоји препрека у виду Грчке, која не дозвољава да Македонија под тим именом уђе у интеграције.
Претварање Македоније у федералну државу једно је од решења македонског чвора, сматра се на Западу, међу европским и америчким политичким планерима.
Више предлога за федерализацију најјужније бивше југословенске републике кружило је у јавности, а онај који лагано доспева у жижу је да Македонија буде претворена у федералну државу према моделу Белгије, каже историчар Александар Раковић.
Према том плану, Македонија би се састојала од две републике — на западу од албанске Илириде, на истоку од македонске Републике Македоније, док би престоница Скопље била посебан, мешовити дистрикт. Сама држава понела би име Централнобалканска Република.
Таквим потезом биле би уклоњене све препреке да Македонија, по убрзаном поступку буде примљена у НАТО и касније у ЕУ јер би Грчка повукла свој вето.
Овај план, каже Раковић, није нов, он је већ циркулисао последњих година као једно од могућих решења македонског питања.
Албанске партије и владајући Социјалдемократски савез премијера Зорана Заева подржали би овај план, али се поставља питање хоће ли га подржати опозициони ВМРО-ДПМНЕ.
„То би значило да мора да се мења Устав у Скупштини или на референдуму. То су сада кључне теме — да ли би то могло да прође у македонском друштву и на који начин би неко уопште тражио да то прође — да ли би се гласало у Собрању или би се ишло на референдум“, пита се Раковић.
Питање је да ли су они који су испланирали овакву будућност за Македонију разрадили стратегију и тактику да све планирано спроведу у дело, додаје Раковић, или ће се на крају показати да постоји отпор Македонаца оваквим плановима.
Још једно важно питање, према Раковићевим речима, јесте да ли би неко друго име, поред Централнобалканске Републике, било прихватљивије, или је предлог заправо, како Раковић каже, лакмус папир који би требало да покаже колико је прихватљива промена имена Македоније, а колико је прихватљива федерализација.
Према речима Ивана Стоилковића, председника Демократске партије Срба у Македонији, план о федерализацији Македоније је нереалан.
„Македонска политичка елита добила је задатак да промени име македонске државе и идентитет македонског народа. Једноставно, народ није спреман да испоручи тај захтев. Народ није спреман да испоручи постојање Републике Македоније ако се та држава не зове Македонија и ако у тој држави нема македонског народа“, каже Стоилковић.
Намере да Македонија буде претворена у Централнобалканску Републику Стоилковић назива маштаријама, мада је, како каже, ситуација у региону увек била на граници маште и реалности.
