Прочитај ми чланакЗакон о језицима има симболични значај за Албанце, али и за Македонце.
Фотографија је често јача и од саме речи. Пре 18 година се у једном скопском листу појавила слика лица два измучена старца. Једног са качкетом, другог са кечетом на глави. Старци су седели један поред другог, а изнад њих је „лебдело“ питање: да ли ћемо научити да живимо заједно?
Питање је и данас актуелно, а одговори прилично компликовани јер сурова реалност казује да се живот између Македонаца и Албанаца у већини мешаних етничких средина одвија – паралелно. И не само то. Једни, Македонци, све чешће продају своја имања, куће и станове, а други, Албанци, се питају зашто. Сигурно не зато што нам је добро, одговарају први.
Комшија различитих националности готово и да нема. Живе у одвојеним насељима, похађају одвојене школе, свако иде код „свог“ фризера, лекара, зубара… Млади се углавном забављају у одвојеним кафићима и диско клубовима, старији такође. Подела почиње од раног детињства, још од предшколских установа.
Албанци имају своје вртиће, школе, а Македонци своје. Мешања ту нема. Тако расту генерације које о људима друге националности не знају готово ништа или веома мало.
Крвава „косовска драма“ само је довршила посао који су много раније започеле националне политичке партије. Током НАТО бомбардовања Југославије, Албанци су стали на страну Ослободилачке војске Косова, а Македонци су „бранили“ Србе. У редовима ОВК се борило преко хиљаду младих Албанаца из Македоније, а током рата на Косову, на радио и ТВ станицама које су емитовале програм на албанском, могле су се чути мелодије које су величале ОВК, њене хероје и подвиге.
Македонце је то иритирало јер су страховали да ће Албанци једнога дана и у Македонији затражити „независну републику“. Тако је из дана у дан анимозитет једних према другима добијао у интензитету, а то је водило само ка једноме – рату. До оружаног сукоба је и дошло. Рат је почео у јануару 2001. године када су припадници албанске паравојне Ослободилачке националне армије (ОНА) у пограничном селу Танушевци напали снаге безбедности Републике Македоније.
Након двонедељних борби албански герилци су се спустили према Тетову, а крајем марта македонске снаге су покренуле широку акцију против припадника паравојне Ослободилачке националне армије на подручју Тетова, наносећи им тежак пораз.
Почетком маја, између три и четири хиљаде албанских герилаца упада са Косова и Метохије на македонску територију и у првом налету освајају седам македонских и српских села у околини Куманова. Армија републике Македоније започиње офанзиву у Кумановском крају. Воде се тешке борбе око села Слупчане, Ваксинце, Липково, Оризаре, Отља. Албански терористи померају тежиште сукоба јужније.
Македонске безбедносне снаге 9. јуна почињу нову офанзиву против паравојне ОНА у селима Матејче и Слупчане, а 22. јуна почиње жестока офанзива на скопско село Арачиново. После три дана борби, село пада у руке македонских безбедносних снага.
Спорадичне борбе са албанском паравојном ОНА трајале су све до потписивања Охридског мировног споразума, након чега се ОНА трансформисала у политичку партију ДУИ, а Албанци добили већа права у Македонији. Изменама закона проистеклих из Охридског мировног договора, средином 2002. године у Македонији је уведена двојезичност. Према слову тада измењеног Устава, поред македонског, други службени језик у Македонији је постао албански у општинама са најмање 20 одсто албанског живља.
Уз велике тензије, тај закон је у среду „освежен“. Донет је нови Закон о употреби језика, а то значи да је на целој територији Македоније и у међународним односима службени језик македонски и његово ћирилићно писмо, док је и други језик који говори најмање 20 процената грађана такође службени језик и његово писмо (албански).
Од доношења Охридског мировног договора пре 17 година до данас, у Македонији су практично постојала два службена језика, али то никоме није сметало. Људи су живели и међусобно комуницирали као раније. Већина Македонаца сматра да ниједан језик не може да буде угрожен од другога, а Македонија ништа не губе тиме што су дата већа права Албанцима око употребе њиховог језика.
То су колико до јуче сматрали и из до скоро владајуће, а данас опозиционе патије ВМРО-ДПМНЕ, с којом је у коалцији била највећа албанска партија Демократска унија за интеграцију (ДУИ) Али Ахметија. Да би се ВМРО-ДПМНЕ одржала на власти и остала у коалицији са ДУИ, некадашњи лидер партије и бивши премијер Никола Груевски је са Ахметијем припремио текст Закона о употреби језика да би након избора могао да формира владу. Ради се буквално о идентичном тексту Закона који је у среду усвојен у македонском Парламенту, а скопски недељник и портал Фокус је објавио и факсимил тог закона.
Ипак, до договора није дошло зато што је лидер ДУИ инсистирао да се формира Специјално јавно тужилаштво, против кога је био Груевски.
Од како је, након последњег доношења Закона о језицима и нормативно, у потпуности спроведен Охридски мировони договор, Ахмети је најавио нову страницу у политичком деловању његове партије ДУИ. За петак, 16. март, најавио је седницу највишег партијског органа – Централног председништва, на коме ДУИ треба да се опедели како ће даље идеолошки, стратешки и програмски деловати. Најављују се и промене у партијском врху, али и министара и функционера ДУИ уочи пролећне реконструкције владе премијера Зорана Заева.
МАКЕДОНСКИ ПРЕДСЕДНИК ИВАНОВ одбија да потпише Закон о употреби језика https://t.co/aiWshmgnF7
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 15, 2018
ДУИ ће раскрстити и са делом својих кадрова, бившим комадантима који су се 2001. године борили против македонских безбедносних снага, а њихова места ће заузети свежи кадрови.
Македонци су са Албанцима и до сада, заједно, или једни поред других живели са сличним Законом о језицима. Ништа није било промењено, нити ће се мењати, нити ће од тога, како оцењује познати аналитичар Сашо Ордановски, бити угрожена Македонија. Питање је, каже, дубоко политичко – какву Македонију желимо, грађанску или етничку?
Сличног мишљења је и његов колега, Бранко Геровски. Он је оптимиста у процени да Закон о употреби језика неће угрозити македонски језик, нити „албанизовати“ Македонију, неће блокирати институције и никоме неће загорчати живот.
– Тај Закон има симболични значај за Албанце, али и за нас Македонце, јер смо ми ти који омогућавамо продубљивање мултикултурализма у нашем друштву. То за Македонију није хендкиеп, већ предност. То је вредност коју ће и Европа препознати – закључује Геровски.
Погледајте видео:
