Прочитај ми чланакПозиционирање странака на политичкој сцени, али и "показивање мишића”"већинском партнеру у власти могли би да буду разлози зашто су лидери мањих странака, попут СНП Ненада Поповића и СДПС Расима Љајића најавили кандидатуре за председничке изборе. О кандидатури размишља и Муамер Зукорлић, а најавио је и функционер Покрета социјалиста Братислав Југовић.
Позиционирање странака на политичкој сцени, али и „показивање мишића”“већинском партнеру у власти могли би да буду разлози зашто су лидери мањих странака, попут СНП Ненада Поповића и СДПС Расима Љајића најавили кандидатуре за председничке изборе. О кандидатури размишља и Муамер Зукорлић, а најавио је и функционер Покрета социјалиста Братислав Југовић.
Осим њих двојице, чије су странке део владајуће већине, о кандидатури размишља и лидер СПС Ивица Дачић, ако је судити по изјави да би био бољи председнички кандидат од актуелног председника Србије Томислава Николића.
На све ово, стожер актуелне власти СНС још није изашао са именом свог кандидата, па се намеће питање шта мале странке желе да постигну својим кандидатима за председника Србије, да ли је у питању тестирање њихове снаге и позиције, и да ли могу да помогну, или одмогну ономе кога буду подржали напредњаци?
Вучић може бити заједнички кандидат
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је до сада била пракса да странке владајуће већине иду понаособ на изборе. Тако је било, каже, и 2012. и у ранијим циклусима.
– У тим, ранијим коалицијама није било некога ко је био ауторитет за све, па да буде заједнички кандидат. Међутим, данас СНС има таквог кандидата – Александра Вучића. У случају да он буде избор напредњака за председника, вероватно би дошло до разговора са коалиционим партнерима око те, једне кандидатуре – каже Анђелковић.
Како објаснити подршку Николићу?
Међутим, како наводи, ако избор СНС буде био Томислав Николић, ситуација би била другачија.
– Он нема ту врсту капацитета, ауторитета и рејтинга, тако да би лидерима мањих странака које су део власти било теже да објасне зашто се не кандидују и зашто њихови бирачи треба да подрже Николића – наводи Анђелковић.
Према његовом мишљењу, политичке кампање увек служе за маркирање партије, за њено позиционирање, нарочито ако се ради о партијама које немају бројно чланство. Ако се оне одричу свог кандидата, каже Анђелковић, морају да имају добар разлог.
– Кампање служе да се подигне рејтинг партије, и да се она позиционира пред евентуелане парламентарне изборе. Друга ствар коју мање странке желе да ураде могла би да буде да свом главном партнеру СНС-у „објасне“ свој значај и улогу у томе – објашњава он.
Тврде пазар
Разлог овим кандидатурама могао би да буде и „тврђење пазара“ да мале странке добију нешто више од онога што сада имају у унутаркоалиционом односима или траже подршку за нешто, каже сарадник на ФПН Бобан Стојановић.
Са друге стране, наводи он, ако Вучић буде кандидат, од њих се може тражити да одустану од својих кандидатура. То, каже он, може бити и услов СНС-а за заједничку коалицију ако, рецимо, буде било парламентарних избора.
– Са друге стране, ако се буду кандидовали, то би њиховим странкама могло да донесе нешто већу популарност и препознатљивост. Такође, ово би могла да буде и врста усмеравања и припрема терена да се Вучић кандидује, односно да се Николић не кандидије, јер су сви скептични када је он у питању – објашњава Стојановић.
