Скадар је град на југоисточној обали Скадарског језера, у северозападном делу државе Албаније, и главни град је истоимене области.

Налази се близу места где се састају реке Дрим и Бојана. Јадранско море је удаљено 20 километара. То је један од најстаријих и културно и економски најзначајнијих градова у Албанији. Становништво Скадра се процењује на 90.000, а града са околином на 110.000 (2004).

Византијски цар Константин Порфирогенит описао је у делу „О управљању царством“ (De Administrando Imperio) како су за време Ираклије Срби били једини становници града Скадар и његове околине у 7. веку Они су ту основали и српску државу Дукљу.

Скадар је био важан град средњовековне српске државе. Дукља је била вазал северног суседа, Рашке државе, са којом је образовала Велику Жупу Рашка. Током прве половине 10-ог века, њима је било надређено Бугарско царство. Жупан Часлав Клонимир из династије Војислављевића ослободио је српске територије од власти Византинаца и Бугара. Скадар је постао престоница дукљанске државе за време владавине Светог Јована Владимира у другој половини 10-ог века. Он је успешно бранио град од напада Арбанашких племена.

Кратко време, Дукља је била под царем из Македоније, Самуилом. Византинци су касније укључили област Скадра у своје Царство, формирајући Тему Србија, којом је владао стратег Константин Диоген. Стефан Војислав из Травуније истерао је поседњег стратега Србије Теофила Еротика, и успешно бранио своју независност од Византије. Ослободио је град од Византинаца (Ромеја) око 1040. Краљ Константин Бодин од Дукље и Далмације примио је крсташе крсташког рата из 1101. у Скадру. После периода династичких борби, Скадар је постао део Зете, подређене Великом Жупану Рашке. Од 1355, градом влада породица Балшића. Турци освајају град 1393, да би 1396, град преузела Млетачка република. Њих је из града избацила локална побуна српског становништва 1403.

Турска владавина

Скадар је одбио два велика Турска напада, 1474. и 1478-1479. Сломивши херојску одбрану, Турци су освојили Скадар 1479. По освајању, град је био разорен, а већина становништва је избегла. Скадар је постао главни град турског вилајета.

У 17-ом веку, основана је мања административна јединица, санџак, са центром у Скадру. Град је почео да просперира на занатству: производња свиле, тканина, оружја и сребрних предмета. У граду је изграђен базар и мост преко реке Кир, дуг преко 100 метара, на 13 лукова.

Током 18-ог века, Скадар је био центар Скадарског пашалука, под влашћу фамилије Бушати, и то од 1757. до 1831. После пада пашалука, у граду је организовано више побуна против турске власти (1833-1836, 1854, 1861-1862, и 1869).

Време 19-ог века било је за Скадар време процвата. Скадар је важио као трговачки центар за цео Балкан. У њему је било преко 3500 трговина, а одећа, кожа, дуван, и барут су били најважнија роба. Од 1718. стране државе су отварале посланства у Скадру.

Избијањем Балканских ратова 1912-1913, Срби и Црногорци су покушали да град ослободе од Турака. За ово је постојало основа, јер је већина становника скадарског пашалука било српске народности – у самом граду је преовладавало муслиманско становништво, док су села била скоро 100%-но насељена Србима. Ово становништво се иселило или је асимилирано међу Албанце забраном употребе српских имена, коришћења српског језика и обичаја, али од 1997. године Срби из Скадра и околине враћају своја српска имена, међутим ни дан данас није дозвољено вратити и име и презиме већ само једно од та два. [1]

Међутим иако су српске и црногорске снаге ослободиле Скадар, скадарска област је под притиском Великих сила (Британије и Аустроугарска) прикључена новоствореној независној Албанији, маја 1913, одлуком Лондонске конференције.

У Првом светском рату, Скадар је био под аустроугарском окупацијом 1916-1918. После рата градом су кратко владали Французи, а 1919. град је враћен под контролу независне Албаније.

Раних 1990-их, Скадар је био средиште покрета који је оборио комунистички режим наслеђен из времена Енвера Хоџе.

Кућа Топаловића

Музика

Музика града Скадар, једног од интелектуалних и културних центара, разликује се од традиционалне албанске народне музике. Лирска, романтична и софистицирана, уз употребу словенских лествица и преплитања дура и мола, подсећа на народну музику јужне Србије и  Босне, али се од њих разликује по карактеристичној уздржаности и ритму. Неки описи из 19. века описују локалне музичке групе: виолина, кларинет, саз, деф, хармонијум (попут индијског) и удараљке сачињене од боца. Данас, хармоника и гитара су замениле егзотичне инструменте, али је очуван дух и присност музике који се разликује од музике осталог дела Албаније.

(Википедиа, Србин.инфо, фото: Дејан Бешовић)

Ознаке: srpska istorija, Албанија, Скадар, српска знамења