Прочитај ми чланак
Ако се питате да ли је нека ситуација озбиљна, да ли нам прети катастрофа, само обратите пажњу да ли розекошуљаши и лилакошуљаши учеставају са изјавама на телевизији, убеђујући вас да је „све под контролом“. Наравно да ништа није под контролом. У земљи која има више камера, које прате политичке дунстере, него лопата и џакова за песак, ништа и не може да буде под контролом, осим јавног мњења.
У понедељак је Хидрометеоролошки завод јавио да ће пасти 200 литара кише по квадратном метру, али мудра, државничка политика није мислила да се позабави тиме. Тек у четвртак, кад је већ и бабама са Вршке чуке било јасно да је Ђаво однео шалу, политиканти су, вазда гладни рејтинга, уочили прилику да изведу „Фекетић 2“, и даље пет пара не дајући што нема лопата и џакова. Још се, дакле, у четвртак, ништа није предузимало. Онда се, у петак, десила катастрофа.
Први рефлекс дунстера је био опет-рејтинг. Позване су хиљаде младих да, од Сава центра, крену никуд, само да би их камере снимиле. Тамо где су стигли, у некакве блатне ливаде, где су блејали читаву ноћ не радећи ништа, да би се, пред зору, једва вратили кућама, камере РТС- а и осталих медијских гонича српске Апокалипсе, их нису пратиле. Они и нису ишли да би помогли, него да би се рејтинг Владе одржао на висини водостаја.
Нема, дакле, те несреће, нема те катастрофе, нема тог нашег јада, који неће бити искориштени у маркетиншке сврхе. Ако сте, макар за трен, помислили да је некоме из власти заиста стало, да га је потресла судбина поплављених, да је у њему заиграо давно одумрли српски нерв, потпуно сте погрешили; то су исти они који су тапнули Космет и Тачију препустили 50 000 Срба; то су исти они који су се богатили док сте ви отпуштани и док су ваша деца ишла гладна у школу; то су исти они који вам шаљу извршитеље, јер не можете да платите лоповске рачуне.
Овог тренутка, док још лешеви плове блатним водама, Поредак смишља начин да и на томе профитира. После овога ће бити великих донација, од којих им већ слине иду на уста; после овога ће бити јавних набавки, комисија за процену штета и биће, дакле, прилика да се Дедиње попуни са још неколико десетина, ако не и стотина нових становника.
Поредак душу нема, у евроатлантском ситу је остало све што је макар и мрву човекољубља и србољубља имало; оно што је кроз сито прошло и што сад води игру, давно је, у себи, изгубило и Србију, и човечност, а напољу их неће наћи. Ова несрећа, нудим опкладу, биће неисцрпни извор оправдања за све што није и неће бити урађено.
Многа непријатна питања лебде над овом трагедијом, али неће бити постављена на РТС-у.
Прво је: зашто на бедеме и насипе нису позвани најпре они који су, без дозволе, демонстрирали подршку новој Влади, пре петнаестак дана, него су позвани они које режим четрнаест година изгладњује, којима шаље извршитеље и који нису добитници система? Где су државни службеници, где 400 000 чланова СНС-а? Где они који су партијски запошљавани? Они који вуку бенефите Поретка, мирно седе кући.
Где је војска? Решава проблеме у Источном Тимору, док се Србија дави? Ко је одговоран за то? Где је инжињеријски пук, који је, до пре неколико година, био стациониран у самом Обреновцу? Чему служи ова војска? Колико хеликоптера има данас, колико је имала пре заседања европејаца на власт? Где су чамци? На стотине их је багателно продато преко отпада последњих година. Где су шатори? Ћебад? Лопате, аман? Постоје ли робне резерве уопште, или је и то покрадено? Постоји ли буџетска резерва за овакве ситуације, или је и она покрадена?
Ко се стара о коритима река? Ко чисти и одржава канале? Ко, од европејаца, то није урадио.
У овој земљи смо, и пре тридесет, и пре педесет година, имали земљотресе и несреће, али смо имали и војску од преко (о Србији говорим) милион војних обвезника, имали смо цивилну заштиту, имали смо стотинак хеликоптера и на стотине чамаца, имали смо организацију и стручњаке.
Данас све то немамо и сваки пљусак постаје проблем. Данас имамо само лајавце, који не силазе са екрана. Овај исти Предраг Марић, шеф Сектора за ванредене ситуације, који данас умало није, у новој униформи, заплакао пред камерама, пре пар година је набавио крш џипова за свој сектор, да би лакше обилазили угрожена места, али лопате није купио, а ни противградне ракете. Кад дође лето и кад крену пљускови, нек испаљује џипове са лансирних рампи, уместо што нариче на екрану.
Наравно да режим није крив што се небо отворило над Србијом, иако се панично труди да пронађе непријатеље који то тврде, да би забашурио своју неспособност. Сви они који мисле да се, у овом тренутку, одрекну критике, под изговором да је неумесно свађати се док лешеви плове Србијом, у суштини аболирају неспособни режим и иду му на руку. Данас дићи глас против дунстера значи спречити дунстерај сутра. Поредак ће учинити све да свако изнад нивоа месне заједнице избегне одговорност за хаос, нечињење и незнање, а на нама је да их жигошемо и да тражимо њихове оставке и кажњавање. Режим ће дуго, вероватно месецима, маркетиншки користити ову ситуацију да би избегао критику и да би, неодговорно као и до сад, наставио да води државу.
Ништа није неодговорнији родитељ који одбија да евакуише децу, него Влада која није предвидела катастрофу и која је дочекала да ту децу вади из воде од три метра. Али, Владу нема ко да критикује, а жртве има.
П.С. Шта мислите, колико ће, док ви носите ћебад и одећу за унесрећене, од свог богатства одвојити српски политичари да помогну поплављенима? Председник Републике истакао је да су одлучност, одговорност и солидарност које су у овом тешком тренутку показали наши грађани добровољно се пријављујући за борбу против водене бујице још један доказ да смо велики народ, достојан својих славних предака.
Да смо достојни славних предака, ове речи би изговарао неко други, а не Томислав Николић. Мада, ко зна, можда и прода неки од својих аудија, или стамбених јединица, па помогне невољницима? Је л` вам делује да би могао?
(СРБИН.ИНФО, Милан Миленковић, новинар Снага Народа)
