Славни новинар, главни уредник ТВ Хепи Миломир Марић открио је како му је својевремено Жељко Ражнатовић Аркан испричао да је годинама по Западној Европи убијао у име Јосипа Броза Тита и партије!

Марић је у исповести „Недељнику“ препричао и анегдоту из Скадарлије, када се чувени писац Милош Црњански практично клањао Драгославу Шекуларцу и његовом фудбалском умећу.
Преносимо вам најзанимљивије делове Марићевог интервјуа:

* Те 1983, када је отворен ноћни клуб ‘Амадеус’, ја се појавим на вратима и ту неки човек у белом оделу. А тада је излазио фељтон о Мустафи Голубићу, који је путовао по иностранству и у име Коминтерне убијао разне људе, Троцког рецимо. И мени човек прилази и каже: Добро вече, ја сам Мустафа Голубић. То је био Аркан. Причао ми је како је ишао по иностранству да убија људе у име Тита и партије, баш као овај мој у фељтону. Питао сам хоће ли да ми исприча све то и он каже да хоће. Међутим, после је вероватно питао ове своје из Удбе и они су му рекли да се не зеза.

* У „Два јелена“ у Скадарлији сви су се окупљали око Милоша Црњанског. И у једном часу улази Драгослав Шекуларац. Устаје Црњански: „Шеки, ви сте нама у емиграцији улепшали живот. Оно у Чилеу, онај дриблинг петом…“ Црњански узима салвету и смота је у крпењачу, па удара петом ко Шеки на СП. А Шеки не зна ко је то и о чему се ради. Кажу му да је писац. „Је л’ то Андрић?“. Ма већи од Андрића. А Шеки ће: „Па зар је то могуће?!“

* Мира Марковић ми је рекла да би да пише за „Дугу“. Знао сам како пише и мени се то новинарски учинило да би могло да буде добро. Нисам имао неких нарочитих проблема с њом. Тек на крају, она је поставила питање: „Он или ја“, а већ сам био „осуђен“ од Аркана, нападнут, ја сам видео да је то опасно по живот и отишао сам из „Дуге“.

* Била је у Тањугу једна метална каса, где су чували текстове из страних новина против Тита. Жика Ивановић из Тањуга нам је откључао ту касу и почели смо да објављујемо, те Тито је син пољског грофа, те ванбрачни син неког бискупа, те неког Јеврејина Мајера из Беча. Тада сам питао Милована Ђиласа зашто у његовим мемоарима не пише да је Тито грофовски син. Каже ми он: „Марићу, ја га знам од 1926. и то је овај човек. Али ти си млад, у Загребу има једно 20 људи који га знају из 1914, па види с њима.“ Одем, и кажу ми стварно да је то тај човек.

* Пита ме Горан Бреговић да ли могу да наговорим Кочу Поповића да пева на његовом албуму „Пљуни и запјевај“. И питао сам Кочу, каже он: „Ма какви“. И онда ми рече Горан да нађем било ког револуционара, ја позовем Темпа. Он није имао проблем с тим, само што није знао да пева.

* Звао ме Марко Никезић кад се појавио Слободан Милошевић. Каже: „Ово ће на лоше да испадне, тако се не прави модерна Србија. Ова Милошевићева ‘Политика’ је као Недићево ‘Ново време’. То ће све и завршити у границама Београдског пашалука, као Недићева Србија.“

Седео сам поред Туђмана на оснивању ХДЗ-а

Био сам младић и чујем да је неки Титов генерал постао усташа. Фрањо Туђман, тек изашао из затвора. Ја код њега и он ми каже да му нико није ушао у кућу толико времена. Новинари из „Вијесника“ ме питају како могу да се шетам с тим усташом. Туђман је био убеђен да сам курир Добрице Ћосића и да треба да одржим ту неку везу. И много година касније, на оснивању ХДЗ-а, у Клубу књижевника у Загребу, седео сам поред Туђмана. Има сцена кад му кажем: „Господине, генерале“, а он скочи и каже: „Нисам ја више Титов генерал, ја сам доктор повијести.“

Извор: informer.rs

Ознаке: Јосип Броз Тито, Жељко Ражнатовић Аркан, Миломир Марић, новинар