Режимска Уредба о забрани запошљавања у јавном сектору, која је на снази већ више од деценије, представља један од најпогубнијих механизама злоупотребе у државној управи. Она није служила ни штедњи, ни рационализацији, већ је постала средство за уцене, дисциплиновање и контролу запослених, нарочито у секторима образовања и здравства.

Сектор образовања, који би требало да буде темељ друштвеног напретка, годинама је талац политичке самовоље. Просветни радници се држе у статусу „на одређено“ и тиме изложени сталном страху, несигурности и притисцима — да ћуте, слушају и не смеју да критикују, чак ни када се крши закон или се урушава наставни процес.

Систем не штити квалитет образовања, већ партијску подобност. Иако је ресорни министар ових дана изјавио да не види политизацију у томе што неко није добио продужетак уговора о раду и навео да би он да је директор неке школе, “са великим и добрим разлозима отказао уговор о раду запосленом који је кршио закон и опструирао наствни процес“, више је него јасно да је наводна „неполитичност“ одлука, како је то назвао министар, попут непродужетка уговора, само параван за освету и елиминацију неподобних, оних који се усуђују да мисле својом главом.

На почетку нове школске године, позивамо на хитно укидање ове штетне уредбе и трајно запошљавање свих радника који испуњавају услове, без страха од политичке репресије. Образовање не сме бити ничији талац, а просветни радници не смеју бити партијски послушници.

Гордана Маринковић Савовић

Просветни радник
Члан Председништва Двери

Ознаке: marinković savović, корупција, Министарство просвете, образовање, Председништво ДВЕРИ