Прочитај ми чланак
Маша Гесен, андрогина симпатизерка Царнајева која своју децу дели са три мајке и петорицом очева (тако нешто, нисам баш пратио), и одлучан је непријатељ крвавог путиновог режима, у Њујорк тајмсу пише:
„Када Руси оду у иностранство оно о чему пишу кући је сир. „Ово ми је први пут у Европу после свега што се догодило“, написала је фебруара месеца на својој ФБ страници новинар и филмски стваралац Ина Денисова, критичар анектирања Крима.
„И изузетно је емотивно. Наравно, не због тога што могу да видим историјске цркве и обилазим музеје, већ зато што у супермаркетима могу да видим сир. Моју малу горгонзолицу, мозарелу, мој мали грије, сав тај шевр и бри. Све сам их узела у наручје – нисам хтела да их делим са корпом, и кренула на касу.“ Где је, пише Денисова, почела да плаче. Свој ФБ пост завршава неком врстом манифеста еуропејства и питањем: „Je suis Charlie et je suis fromage (фромаж је врста француског сира – прим. прев.) Хоћу опет мој нормални живот – може ли бити да је нестао занавек?“
Добро Ина, али шта ће сви ти јадни Руси без горгонзолице и малог гријеа?
Увек се заплачем. ((((
То је иста сорта као она што плаћа претплату на магазин Сноб. Видим да је и њој опсесија европски сир. И много је неподношљивија од оне што грца за Дом Перињоном, која вас бар не мучи претензијама на префињеност.
Са таквим непријатељима, Путину пријатељи нису потребни.
Аутор: Анатолиј Карлин, Anatoly Karlin (@akarlin88) | Twitter
Извор: Gessen, NYT, Cheese – The Unz Review
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
