Прочитај ми чланак

МАСАКР У КРАГУЈЕВЦУ ОД СТРАНЕ БРУТАЛНИХ НАЦИСТА Да ли је могло бити све другачије?

0

Једно сагледавање из другог угла…

Главно жариште било је слободна територија у Србији и Ужичка Република, која је одолевала пуна три месеца офанзиви Немаца . Немци су кренули пуном жестином током октобра и новембра 1941. године. Вршили су масовне репресије над становништвом.

Ради одмазде, Немци су издали наредбу по којој ће за једног убијеног немачког војника стрељати сто Срба. Та наредба је примењивана.

У Крагујевцу су у знаку одмазде затворили 7000 недужних грађана и ђака и стрељали око 2.400 грађана 21. октобра 1941. године, међу којима и целе разреде ђака (децу) крагујевачке гимназије, злочинци су стрељали близу 300 недужне деце.

Узрок ове тешке крагујевачке трагедије је непромишљени напад удружених партизана и четника на немачку колону на путу између Горњег Милановца и Крагујевца. У том нападу је погинуло 10 и рањено 26 немачких војника. Када су се немачки војници повукли према Крагујевцу, водили су са собом и своје рањенике, али су оставили мртве војнике. То је изазвало још већи бес и тежњу за осветом код Немаца.

Немачка врховна команда донела је средином септембра 1941.године једну сурову одлуку: да за сваког убијеног немачког војника стреља 100, а за сваког рањеног војника стреља 50 невиних људи (талаца). Ова одлика саопштена је српском народу путем штампе, радија и плаката. Најчудније је то што су за све то знали и партизани и четници !

Лазар Пантелић, директор друге мушке гимназије у Крагујевцу, био је издвојен из групе за стрељање. Када је видео много својих ђака, питао је немачког официра: “Куда ће ова деца? Ја сам њихов директор. Молим вас, пустите њих, а мене водите!“ “Не може“ гласио је одговор. “Онда мени није место овде. Мени је место са својим ђацима!“ Отишао је у смрт са својим ђацима, остављајући код куће петоро своје деце.

Генерал Недић је, забринут због свега онога што се дешава у Србији, упутио 2. новембра 1941. године поруку и опомену „онима у шуми“ покушавајући да бар неке од њих уразуми. Он им је рекао: „Ви вашом безумном акцијом изазивате одмазде окупатора. За једну немачку главу узима се сто српских. Јел то хоћете ви? Желите ли ви стрељање српског народа? Кажите шта хоћете? Ви бежите у шуму, а остављате незаштићене своје миле и драге, родитеље и породице, село и град. Хоћете ли њих да доведете у опасност?… Шта сте постигли досадашњим својим радом и акцијом? Само зло. Само уништење. Само безбројне угашене српске животе.Само тешку проливену крв. Српску крв.“

Српски народ у окупираном делу Србије нашао се пред алтернативом да са партизанима и четницима крене у у бесмислену борбу са десетоструко јачим противником (окупатором) до самоуништења или да са генералом Миланом Недићем и Српским добровољцима крене са окупатором против комунистичке револуције и равногорске заблуде и покуша да спасе опасност од биолошког истребљења и опстанка Срба.

Један део српског народа је увидео опасност и спасење и стао уз генерала Недића. Зато ова сарадња са окупатором није била служба непријатељу, већ служба у интересу свог народа и опстанка у окружењу са свих страна непријатељима. Била је то једна велика жртва за свој народ, једна победа живота над смрћу.

Нико нема право да за рачун неке идеје, политичких интереса или идеала жртвује цео народ.

У ратовима се жртвује војска да би се заштитио народ, а у револуцији се то ради обрнуто. Комунисти су, међутим, продужили својим путем. Њима није било стало ни до народа ни до његове слободе. Занети илузијама и похлепни на власт, они су, безобзирно газећи преко хиљада жртава недужних људи и преко згаришта српских села и градова, упорно ишли својим путем – остваривали своју револуцију за своје интересе које ће искористити после рата,што се показало као тачно (на жалост, за нас СРБЕ) .

Исто тако, добро се знало каква нам је стратегија и војна опремљеност, у том тренутку као да смо били омађијани, нисмо знали шта је циљ и жеља вековна хрвата (они су то најбоље искористили у своју корист, а ми и после рата са њима у братство у крвавом загрљају, који би то народ прихватио и сво страдалаштво зверско заборавио?)… мислим да је смер сигурног страдања доста јасан као и циљ мале масе несвесних људи који су народ одвели у сигурно страдање… да ли је у то време неко бринуо о србима у Хрватској, а знало се за Јасеновац, Градишку, Паг, Јадовно… српско масовно страдалаштво, неки ,,Тито“ је тамо био, наравно о томе се ћутало (најтрагичније што се и данас се ћути), једини спас тим људима био je у такозваној ,,Недићевој Србији“ тамо им је био једини спас. На крају све су то искористили мудро они Срби који нису волели да се називају СРБИ већ југословени и они који нису били СРБИ!!!

Лажу они који кажу да је народ ко и трава – косиш га, а он се подмлађује (како рече Милутин). Шта ће ти држава, поља, оранице, села… ако немаш народ. А искуство у страдању нам је огромно, А ГДЕ НАМ ЈЕ ПАМЕТ да све то олако прихватимо, а памети је свакако било?

Због чега је то тако, остаје велико питање… да би то време фашистичког и нацистичког зла разумели, морамо сво то време сагледати из више углова и околности у којима смо се налазили, а не да станемо иза људи који нису желели да се називају Србима (југословени) и иза оних који нису били Срби а бринули су о свом народу и наравно имали стратегију и циљ који је данас видљив.

Наравно, лако је данас говорити из ове перспективе… али ово су данас чињенице, које морамо знати и све то другачије сагледавати, не сигурно онако као у комунистичком периоду, где се доста тога превидело и намерно прећутало, зарад поновног ,,братства и јединства“, које је трајало до новог српског страдалаштва, крвопролића и геноцида.

Крвава бајка је песма коју је српска песникиња Десанка Максимовић написала 1941. године након што је чула детаље масакра које су немачке окупаторске снаге извеле у Крагујевцу, односно како су жртве масакра били цели разреди гимназијалаца.

Песма је објављена тек након завршетка Другог светског рата.

Велики школски час се од 1971. године одржава сваке године крај споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама сваког 21. октобра.

Велики школски час опомиње на људскост!!!

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

168 коментара “МАСАКР У КРАГУЈЕВЦУ ОД СТРАНЕ БРУТАЛНИХ НАЦИСТА Да ли је могло бити све другачије?

  1. xyz каже:

    MOŠA PIJADE: Mi moramo da palimo, nama trebaju beskućnici
    Citat Moše Pijade sa prvog zasedanja AVNOJ-a novembra 1942. u Bihaću:

    „Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo.
    Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku.
    Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uza se predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom. Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine.
    Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere. Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira.“http://www.intermagazin.rs/mosa-pijade-mi-moramo-da-palimo-nama-trebaju-beskucnici/

  2. СрбскиЧетник41 каже:

    VEČNA SLAVA MUČENICIMA NAŠIM!
    KOMUNJARE ZA OVAJ ZLOČIN MORATE BITI KAŽNJENI KAD TAD! BOG ĆE VAM SUDITI PROKLETI IZDAJNICI!

  3. Мајстор каже:

    КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР 1941.

    Шта се дешавало уочи стрељања у Шумарицама 21. октобра 1941, колико грађана је стрељано и каква је улога четника, комуниста и љотићеваца.

    Линк: https://www.pogledi.rs/kragujevacka-tregadija-1941-fotografije/

    Део текста:

    „Немци су потисли четнике и тако пробили пут ка Горњем Милановцу. Још једном су спалили град, ухапсили су 133 цивила који нису успели да се склоне, и кренули натраг, гонећи те цивиле као живи штит. Четничке снаге су се поделиле: Таковски одред је отишао да запречи пут према Равној Гори, за случај да Немци крену у том правцу, док су Гружански и Гледићки одред с бокова непрекидно кидисали на дугу немачку колону. Напад је уродио плодом у атару села Неваде, испод Рапај брда, на непуна два километра од Горњег Милановца. У каљузи поред реке Деспотовице, два немачка тенка су се заглибила, а посада их је напустила пред надирућим четницима. Тако су четници заробили тенкове, да би их потом употребили у нападу на Краљево. Раденко Ћировић из Опланића, пратилац капетана Смиљанића, узео је из једног од ових тенкова 300 митраљеских метака и кутију за прву помоћ, која се и данас чува у кући Ћировића.34“

  4. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

    Свети Кнез Лазар, велики вожд Карађорђе, и бесмрти војвода Живојин Мишић, и многи други српски јунаци су нас учили да се слобода не добија, за слободу се морамо борити. Учили су нас да нема ничег нечаснијег од ропства и издаје, да се за слободу мора борити по сваку цену, да се о образу не преговара, боље умрети него носити окове ропства, и да је проклет свако ко се не одазове да брани отаџбину…

    Сада се пропагира, да су они који су се борили против окупатора издајници, а да су хероји они који нису пружали отпор, него сарадњу. Онда имамо приписивање победа партизана четницима и победе четника партизанима, и све тако у недоглед. Једни сматрају крај окупације слободом, а други слободу сматрају окупацијом…

    Све ми се чини, да је ону чувену реченицу ,,Не дај Боже да се Срби сложе…“ рекао сам Господ Бог. Нема подељенијег народа на свету од Срба…

    1. milovan каже:

      Није било НИТИ ЋЕ БИТИ , ВЕЋИХ ИЗДАЈНИКА, ОД СРБСКИХ КОМУНИСТА.

    2. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Не, највећи издајници су прво колаборанти са окупатором, који су се борили против сопственог народа који се супротстављао окупатору, па онда ви КОМУЊАРЕ, не комунисти, један део комуниста је пострадао од вас КОМУЊАРА!

      А то што користиш Caps Lock, не чини твој коментар истинитијим и логичнијим него аутистичнијим…

    3. xyz каже:

      Ако може објашњење, која је разлика између „Кумуниста“ и „Комуњара“? За мене лично то су иста гоовна, који су се борили за власт а не за србски народ! Љотић, Недић, један део Четника и ћопави зликовац су сарађивали са Немцима, Италијанима и Усташима, свко од њих из својих разлога.

    4. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Комунисти су људи који су се борили за идеале равноправности и социјалне правде, и борили су се за слободу народа. А комуњаре су они који су злоупотребили идеологију зарад личне користи или неких погрешних циљева.

  5. РамбоПетковић каже:

    Не знам шта се десило са нама, са српским народом, кад има речи оправдања за стрељање у Крагујевцу, за стрељања у Крушевцу и Краљеву, за 18 логора „срБске мајке Недића“ на територији Србије, за сваку опачину коју је окупатор у овој земљу урадио…
    За све смо ми криви. Вучићева прича је освежила, удахнула нови живот помало прецвалој и уморној колаборационистичкој причи у Сораба.
    Тачно је: партизани су (некад са четницима, некад сами) пуцали на Немце по Србији, али ми према томе имамо однос као да су пуцали на Немце по околини Берлина, а не по Шумадији, као да смо ми напали Немачку. Откуд Швабе у Крагујевцу? У Србији?
    Сви они што серу да је по конвенцијама забрањено пуцати после капитулације и да је држање талаца легитимно (што је, иначе, тачно), нека се сете да Немци нису поштовали конвенције, када је у питању објава рата и убијање цивила током масовних бомбардовања.
    Шта је требало да радимо 1914. године, кад су Швабе почеле са масакрима у Мачви? Да обуставимо отпор, да не гину цивили? Да бринемо о народу? Да будемо Дража пре Драже? Да је тадашњи поручник Дража отишао до Мишића или Степе и предложио им да се не пуца на Швабе, да не гину цивили, добио би од њих метак, да се не мучи више.
    Како смо успели да оправдамо овако масиван злочин? Како имамо симпатија за окупатора? Откуд то код нас?
    Службе су сјајно шарлатанизовале Србе и од нас направиле Чехе: окупатор је мио, које вјере био!

    1. Ložač каже:

      „Шта је требало да радимо 1914. године, кад су Швабе почеле са масакрима у Мачви?“ Није се смело дозволити да један хрват у редовима аустријске војске претекне:) А окупација траје од 1918. и нестанка Србије, од тада се на нама изређаше и југословени и хрвати и црногорци, а од 5.октобра и сви остали традиционални србски “пријатељи“…

    2. SlavenMilanov каже:

      Rode moj, pitanje „šta naoružani nacisti traže u Šumadiji – osim metka“ jeste pitanje koje sebi današnji ocvali „antikomunisti“ (i poneki omladinac koji je „sluš’o priće“) nikako ne smeju da postave, jer im to ruši apsolutno svaki dalji koncept… Ovako, lekovi deluju, mašta se razmaše i udri i seri po dečjim grobovima!?!?!!! Ebem im seme izdajničko da im 3bem…

Коментари су затворени.