Прочитај ми чланак
ПРЕМА подацима Министарства пољопривреде, које је извршило контролу на 1.728 парцела соје у Србији, на укупно 47 пронађена је генетска модификација. Највише у Мачви, Банату и Срему. Фитосанитарна инспекција је донела решење да се све ове површине униште, али осим већих казни за оне који гаје ГМ соју потребна је и боља едукација пољопривредника.
Наиме, Србија, у једној области, има оно што цела Европа жели – једино ова земља има комплетан ланац производње соје која није генетски модификована и то довољно за своје потребе. Србија има дугу и успешну традицију у производњи и преради соје, и после Украјине и Италије највећи је европски произвођач. Такође, прва је и земља у региону која је регулисала промет и производњу ГМ производа, а 2009. године у потпуности је забранила промет ГМО и самим тим и увоз ГМ соје и производа од соје. И то је тренутно велика предност ове земље, нарочито ако се узме у обзир растући тренд забринутости потрошача за здравствену безбедност хране као и коришћење ГМ производа.
Међутим, и то би ускоро могло да се промени. Препорука Европске уније као и Светске трговинске организације је да се важећи закон о ГМО усклади са ЕУ регулативом. Закон који тренутно важи у Србији, да се декларативно забрањује стављање у промет производа од ГМО, за њих је неприхватљив. Највећи изазов у наредном периоду биће како доносити нове законе у складу са ЕУ стандардима, а опет сачувати домаћу производњу соје без ГМ и лидерску позицију коју Србија тренутно има у Европи.
Такође, соја је постала централна тема и у европској пољопривреди, индустрији сточне хране и прехрамбеној индустрији. Европској унији годишње недостаје око 35 милиона тона соје за сточну храну, која се надокнађује углавном увозом из прекоокеанских земаља САД, Бразила и Аргентине. Увози се око 23 милиона тона сојине сачме и 12,5 милиона тона сојиног зрна. Око две трећине увоза састоји се од генетски модификоване соје. Зато набавка соје из класичних земаља узгоја у великој мери не одговара више жељама европске прерађивачке индустрије нити жељама потрошача.
С обзиром на то да Европска унија не захтева означавање прехрамбених производа (месо, млеко, јаја) који су храњени ГМ сточном храном, многе земље које су већ чланице Европске уније су пронашле засебна решења како да заштите своје потрошаче и понуде им право избора. Заједничко многим државама као што су Немачка, Аустрија, Француска, Италија, Словенија јесте да имају имплементиран систем за контролу и означавање прехрамбених производа без ГМО.
Аустрија је, на пример, прва земља у ЕУ која је успоставила GMO free стандард означавања прехрамбених производа, и поставила јасну стратегију о неузгајању ГМ производа. Данас имају преко 2.300 производа који су сертификовани као „производи без ГМО“, и потрошачи имају право избора. Искуства Аустрије показују да се засад ова ознака најчешће користи у производњи млека, јаја и живине.
Мађарска је уставом забранила ГМ производњу, а до краја године очекује се и да уведу јасно обележавање генетски немодификованих производа.
Такође, 14 земаља дуж Дунава су потписале „Дунав соја декларацију“ чији је циљ да се боље користе домаћи ресурси и умањи зависност од увезене ГМ соје. Србија је ову декларацију потписала 2013. године. И то би могла бити добра полазна тачка за стварање јаког бренда, где је потребно ојачати локалне производе, генетски немодификоване производе. По мом мишљењу, месо произведено у Србији је веома добро, и ако на њему буде писало „храњено сојом контролисаног порекла и квалитета“ добијен је – јак домаћи бренд.
Претходних година тржиште се карактерисало високим ценама, значајном потражњом и профитима произвођача. Као последица тога Србија је прошле године произвела највише соје у својој историји а ове године засејала рекордне површине од преко 200.000 хектара. Сорте које саде сељаци у Србији су веома адаптибилне и производ су домаћих института. То је важно зато што се на тај начин подстиче употреба сертификованог семена, и може се пратити цео процес узгоја и бити сигуран да је добијени производ стварно без ГМО.
Такође, и у Србији је могуће да произвођачи меса, млека, јаја означе своје производе „Храњено Дунав сојом“ ознаком квалитета, која гарантује употребу генетски немодификоване соје произведене у региону Дунава на одржив начин, и пошаљу јасну поруку потрошачима.
У наредном периоду Србија ће мора ти да пронађе најадекватнији одговор на бројне изазове уколико жели да настави да буде лидер у производњи соје у Европи али и да искористи свој јединствени положај земље у којој су сво месо, млеко и јаја произведени од животиња које су храњене са домаћом сојом без ГМО.
(Вечерње Новости)
