Прочитај ми чланак
Медијски мрак у Србији се повећава пропорционално расту страха режима Српске напредне странке. Другачије је немогуће објаснити срамотно извештавање свих великих штампаних и електронских медија о митингу Српске радикалне странке у Београду.
Јер, „извештавање“ да је Војиславу Шешељу клицало три хиљаде људи, углавном пристиглих из унутрашњости и Републике Српске, је ништа друго до бруталног линча новинарске струке. Наравно, живимо у таквом времену када провладили медији било где у свету никада неће изнети објективан број учесника опозиционих протеста, али оно што је данас сервирано српској јавности превазилази и Гебелса.
Није проблем само чињеница да је број окупљених грађана у медијима умањен за седам до десет пута (свако ко се затекао у центру Београда могао је да се увери да дуго није било већег спонтаног скупа на улицама српске престонице). Посебно забрињава чињеница да су се домаће телевизије утркивале да зумирају искључиво старије, брадате и крезубе људе на протесту, како би ваљда грађанству сервирали причу о ретроградној политици главног актера митинга. Реку младића и девојака, студената и породица с децом, камере домаћих медија данас у центру Београда нису желеле да сниме.
Велики скуп није уплашио само Александра Вучића. Озбиљно је забринуо и оне моћнике на Западу, који ако су и одлучили да дају зелено светло за Шешељев повратак у Србију, сада се озбиљно чупају за косу јер схватају да су пустили духа из боце.
Ако им је којим случајем и била намера да пуштањем Шешеља ослабе Вучућа који „флертује“ са Московм, прерачунали су се само у једном – потценили су српски инат. Схватили су да постоји, по њих, реална опасност за стварање, не грађанског и „демократског“ бунта, какав су они пре или касније спемали Вучићу, већ српског, патриотског окупљања, које ће бити истинска алтернатива овом режиму, а који Брисел неће моћи да контролише.
Десетине хиљаде људи у шетњи иза Шешеља (а који нису добили дневнице да то ураде) забринули су и такозвани другосрбијански клан. Поједини делови овог антидржавног картела су се чак и сладили доласком лидера СРС, јер прижељкују да уместо њих (превише искомпромитованих у народу) Шешељ крене у обарање рејтинга Вучића и компаније, а затим да до наредних избора изгуби битку са раком.
Ипак, чим су схватили да ствари већ у старту нису кренуле у жељеном правцу, односно да пад Вучићеве популарности неће жуте лопове поново да избаци на површину воде, одмах су се огласиле и партнерске НВО организације. Тако је већ усуботу поподне, фантомска „Иницијатива младих за људска права“ позвала медије да се озбиљније баве, како кажу, „Шешељевим злочинима у Србији и региону“…
Шешељевим повратком, ветар у леђа није добила само СРС, већ и целокупна патриотска опозиција. И управо су све странке, покрети и појединци из овог политичког блока на највећем тесту одговорности до сада. Шешељева борба против режима никако не сме да се своди само на освету „издајничкој браћи“, а различити ставови, личне сујете и међусобне увреде, сви морају да ставе по страни, без обзира на то да ли долазе из радикала, Двери, ДСС…
Неопходан је родољубиви консензус око следећих националних циљева: промена спољног курса – одустајње од ЕУ и НАТО пакта, најближа војна, политичка и економска сарадња са Русијом, обарање такозваног Бриселског споразума и доношење мера за раскид сарадње са ММФ-ом. Суботњи митинг Српске радикалне странке је показао да се за ове идеје вреди борити.
