С. Миловановић
Недавни снимак наступа беса некадашње државне секретарке САД Мадлен Олбрајт у Прагу када су демонстранти прекинули промоцију њене књиге „Прашка зима“, а Олбрајтова их терала напоље вичући: „Одвратни Срби“,поново је подсетила на очигледну нетрепељивост према српском народу бивше жене број два у администрацији САД-а.
Оно што је свакако у најмању руку чудно јесте да госпођа Олбрајт не крије мржњу према народу који је њу и њену породицу спасао нацистичког погрома у Другом светском рату а разлог за то би могао да лежи и у неузвраћеној љубави једног Србина.
Подсетимо,група просрпских демонстраната озбиљно је разбеснела бившу државну секретарку САД Мадлен Олбрајт, током промоције њене књиге „Прашка зима“, па је некадашња шефица Стејт департмента устала и почела да виче на њих називајући их „одвратним Србима.“. Ово није први пут да Олбрајтова не може да обузда свој анимозитет према Србима а током НАТО агресије 1999. била је један од водећих „јастребова“ у САД. Оно што је већем делу светске јавности већ добро познато јесте чињеница да је Мадлен Олбрајт своје детињство али и прве тинејџерске дане провела управи у Србији и Београду где се са породицом крила од Хитлеровог погрома Јевреја.
О београдским данима Мадленке Корбел, односно потоње госпође Олбрајт, најпоузданији сведок био је покојни Павле Јанковић, новинар предратне агенције “ Авала „, београдске „Политике“ и париског „Монда“. Овај доајен српског новинарства био је велики пријатељ Мадлениног оца Јозефа Корбела, који је 1937. и 1938. године био аташе за штампу чехословачке амбасаде у Београду, да би у првим годинама после Другог светског рата као амбасадор представљао своју земљу у главном граду Југославије.
У сећању господина Јанковића остало је мало података о девојцици Мадленки. Запамтио је као способну, вредну и амбициозну, врло озбиљну за своје године. По много чему је одскакала од својих вршњака.
Пре Немачке окупације Чехословачке, брачном пару Корбел са кћерком Мадленком претила је опасност да као Јевреји буду одведени у неки од концентрационих логора. Породица Корбел тада напушта Праг и за помоћ се обраћа Јанковићевој породици и још неким београдским пријатељима. Цео рат Корбелови и њихова најмлађа кћерка Мадленка проводе у Србији и међу српским народом који их је прихватио као најрођеније а у септембру 1945. поново долазе у Београд али овога пута као дипломате, будући да је Јозеф Корбел именован за амбасадора у тадашњој Титовој Југославији.
Као један од мотива да млађана Мадленка Корбел која је волела Србе и чак се и сликала у српској ношњи на једној од сеоских прослава у Смедереву крајем четрдесетих година прошлог века, касније као Мадлен Олбрајт из дна душе омрзне читав наш народ, могала би да буде и неузвраћена љубав!
Коста Иванишевић, некадашњи фотограф и документариста а данас крепки деведесетогодишњак, памти београдске дане Мадлен Олбрајт и за Правду каже да је преко заједничких тадашњих пријатеља сазнао 1999. да је Мадлен имала љубав у Србији, истина неузвраћену.
-Један мој пријатељ ми је непосредно пре бомбардовања а током преговора у Рамбујеу рекао да не постоје никакве шансе да се ти разговори заврше успешно по Србију јер нас Мадлен Олбрајт мрзи и да ће учинити све да се освети Србији. Када сам га упитао зашто тако мисли одговорио ми је да је познавао породицу која је била блиска са Олбрајткиним оцем и да се он још за време амбасадорског мандата у Београду жалио да му се кћерка са непуних 15 година заљубила у десет година старијег Србина родом из Херцеговине. Та је љубав била кратког века јер се младић из Херцеговине оженио другом девојком а Мадлени није чак хтео ни да каже да има другу. Мадлен је то све веома тешко поднела а наузвраћену љубав и Србина који јој је сломио срце очигледно никада није заборавила, каже Иванишевић.
(Правда)







