Прочитај ми чланакИзвестилац Европског парламента Дејвид Мекалистер говори за "Новости" о брзини уласка наше земље у ЕУ, односима Београда и Москве, изазовима који су пред европом...
ОРИЈЕНТАЦИЈА Србије ка Европи, као и евентуалном чланству у ЕУ, не искључује срдачне односе са осталим земљама у свету, укључујући и Русију. Истовремено, од држава које желе да се придруже ЕУ очекује се да се ускладе са основним начелима заједничке спољне политике. То, наравно, важи и за Србију.
Овако Дејвид Мекалистер, известилац Европског парламента за нашу земљу, одговара на питање може ли Србија да одржава добре економске и политичке односе са Русијом и истовремено напредује на путу ка ЕУ.
* Колико је Србија напредовала за последњих годину дана?
– Србија на прави начин корача ка чланству у ЕУ. Нови извештај ЕП о Србији наводи више конкретних области у којима је Влада спровела далекосежне реформе усмерене ка испуњавању услова за чланство. Усвојени су подстицаји за отварање нових радних места и промене у економији у циљу модернизације националне привреде Србије и омогућавања њеног приближавања највећим економијама у Европи. Влада је такође марљиво радила на побољшању сарадње са суседима, доприносећи тако већој стабилности у региону.
* Шта нам је најјача, а шта најслабија тачка?
– Реформе спроведене у настојању да се подстакне српска привреда су веома импресивне. Важно је да се грађанима, а посебно млађом генерацијама, обезбеди јасна економска перспектива да би осигурали њихову сталну подршку приступању Србије ЕУ. Недостаци који још треба да буду у потпуности отклоњени посебно се односе на јачање владавине права. Одржавање независног судства мора бити апсолутни приоритет.
* Када бисмо могли да отворимо и затворимо сва поглавља и уђемо у ЕУ?
– Није могуће дати прецизан датум за завршетак процеса приступања. У светлу до сада постигнутог напретка, Србија може с поверењем да гледа према својој европској будућности.
* Како мислите да ЕУ и даље чините атрактивном за грађане Србије, после свих ових криза у ЕУ и имајући у виду дужину приступног процеса?
– Тачно је да је ЕУ претрпела неке озбиљне ударце. Суверена дужничка криза, масивни прилив миграната или британска одлука да се повуче из Уније, уздрмали су темеље нашег европског пројекта. Али, тамни облаци кризе почињу да се размичу. Привреде еврозоне поново показују јаке знаке раста, талас популизма одбијен је у недавном кругу избора. По мени, ЕУ и даље остаје веома привлачна. Наставља да веродостојно нуди обећање економског просперитета и мира заснованог на либерално-демократским вредностима, Србији и другим потенцијалним члановима.
„МИНИ МАРШАЛ“ ПОДИЖЕ РЕГИОН
* Како оцењујете предлог Немачке да се за земље Западног Балкана оснује посебан фонд за подизање економија региона, нека врста „мини Маршаловог плана“?
– Поздрављам напоре немачке владе да подржи Србију у модернизацији њене привреде, у припремању за приступање ЕУ. То ће несумњиво убрзати напредак Србије ка чланству у ЕУ, подизањем животног стандарда на ниво већине држава чланица.
