Прочитај ми чланакСједињене Европске Државе још нису мртве, закључак је из још једном поновљеног мишљења немачке канцеларке Ангела Меркел и француског предсједника Емануела Макрона, који тврде да би националне државе “требале дати више суверенитета ЕУ, како би Европска унија могла водити Нови светски поредак”.
Челници највећих држава чланица ЕУ, Немачке и Француске, Ангела Меркел и Емануел Макрон, настављају да промовишу распад националних држава и њихово “стапање” с ЕУ. Циљ им је створити европску супердржаву која би могла конкурисати Сједињеним Државама, Русији и Кини. Ово није нова иницијатива, али је делом изгубила сјај због наглашених подела унутар Европске уније о монетарној и миграцијској политици.
Ангела Меркел је нагласила да националне државе данас морају бити “спремне одустати од свог суверенитета”. Што се тиче имиграције, граница и националног суверенитета, владе не би морале слушати своје грађане, рекла је у говору пред Фондацијом Конрад Аденауер у Берлину.
Такође, је дала властиту дефиницију појма људи.
“Људи су људи који стално живе у земљи, а не група која се дефинише као народ”, рекла је немачка канцеларка.
Емануел Макрон говори исто, премда зна да тиме понижава Французе и све више губи популарност. Рекао је у немачком Бундестагу да ће Француска и Немачка морати бити средиште новог светског поретка.
“Француско-немачки дуо има задатак да не гура свет у хаос и да га води на пут мира. Европа мора постати јача и стећи више суверенитета”, рекао је француски председник пред немачким политичарима.
Позвао је националне државе да своје спољне послове, миграцијске и развојне политике пренесу у Брисел, “као и већи део наших буџетских и фискалних ресурса”.
Политика коју заговарају Ангела Меркел и Емануел Макрон неће нестати њиховом одласком с политичке позорнице, ако на њихово место дођу челници из истих кругова. Њихове изјаве јасно показују у којем се смеру ЕУ креће као целина. Политичка елита чини оно што жели и искључује своје грађане из доношења одлука. Европљани имају само право избора унутар система допуштених странака и политичара, након чега им је задатак бити да се љубазно удаље до следећег изборног циклуса. Тако функционише представничка демократија данашњице.
