Прочитај ми чланак
Немачка канцеларка истиче да „Источно партнерство” није инструмент проширења ЕУ, али ни инструмент усмерен против Русије.
Узалуд је украјински председник Петро Порошенко крајем априла истицао да ће Украјина за пет година испунити услове да званично тражи чланство у Европској унији, када немачка канцеларка Ангела Меркел засад одбија чак и могућност визних олакшица за Украјинце.
Уочи самита ЕУ и земаља „Источног партнерства” (Украјина, Грузија, Молдавија, Јерменија, Азербејџан и Белорусија), који је синоћ почео у Риги, Меркелова је у обраћању Бундестагу истакла да „Источно партнерство” није инструмент проширења ЕУ, те не треба подстицати очекивања која није могуће испунити.
„Зато не смемо подстицати лажна очекивања која касније нећемо моћи да испунимо”, казала је канцеларка немачким посланицима, додавши да „Источно партнерство” није инструмент усмерен против некога, нарочито не против Русије.
Ову поруку је Меркелова, оцењују немачки медији, очигледно упутила Русији, при чему је додала да је ЕУ зато спремна да разговара са Русијом, поново у вези са трговином. Иако је Меркелова истакла да је партнерство ЕУ са земљама бившег СССР-а важније него икада, она је овим говором заправо потопила наде Кијева, Тбилисија и Кишињева, који имају амбиције за чланство у ЕУ. Према свему судећи, овакав став Берлина је допринео и да се Москва однедавно више не противи томе да трговински споразум између ЕУ и Украјине ступи на снагу 1. јануара 2016. Овај споразум је иначе био кључна тачка неспоразума између проруских и проевропских снага у Украјини, што је довело и до преврата у Кијеву и потоњих ратних сукоба.
Канцеларка је у говору критиковала Москву да не поступа у складу са принципима међународног права (када је у питању Крим), али није штедела ни Украјину и Грузију, па је од њих захтевала даље реформе, посебно нагласивши борбу против корупције и јачање правног и привредног система. Она је при том отворено одбила могућност да би Украјина за сада могла да се нада чланству у ЕУ, па чак ни визним олакшицама.
„Развој догађаја у Украјини је разлог зашто ће на самиту у баварском Елмау бити Г-7, а не Г-8. Све док Русија не поштује међународно право (када је у питању Крим) и не поступа у складу с тим принципима, повратак на формат Г-8 (најразвијенијих земаља) јесте незамислив.”
За разлику од става немачке канцеларке, која је одрасла у некадашњем источном блоку, медији и политичари у државама чланицама ЕУ које су некад биле на тој страни гвоздене завесе сматрају да је ЕУ изневерила партнере на истоку. Румунски дневни лист „Романија либера” критикује ЕУ што уочи самита у Риги поступа резервисано јер не жели да провоцира нови сукоб са Русијом, а што ће онемогућити Украјини и осталим земљама да се приближе ЕУ.
„Оптимизам ових земаља опада. Они су схватили да морају да користе своје моћи, инстинкте и искуство како би преживели ову фазу у којој су део једне слагалице – између просперитетног, али себичног Запада и великодушног, али доминантног Истока”, пише коментатор овог листа и истиче да овај „рат исцрпљивања, којим је Русија претворила источну Украјину у аутономни регион попут Придњестровља (у Молдавији) како би заштитила Крим, представља довољан доказ за Молдавце и Грузине да их Запад никад неће бранити од Русије”. „Као и у прошлости, они су препуштени сами себи.”
С друге стране, немачки став можда најбоље објашњава на свом блогу немачки новинар и дугогодишњи дописник из Брисела и Париза Ерик Бонзе. Он указује да је ЕУ већ „пренапрегнута” после уласка Бугарске, Румуније и Хрватске, „које се нису добро интегрисале”.
„Чак и на Балкану, који се спрема за чланство, не иде све напред. Косово, колонија ЕУ, суочава се са масовним исељавањем, у Македонији је политички хаос… И онда долази ’Источно партнерство’. Од почетка је било повезано са ратом – прво у Грузији, потом у Украјини. Санкције против Русије нису ништа постигле, напротив”, пише Бонзе, указујући да земље „Источног партнерства” имају проблема са дуговима, корупцијом или диктатуром и репресијом. „Једина ствар која им је заједничка јесте то да су бивше совјетске републике и да теже Западу. Али, то није довољно за стварно партнерство. Само за нов проблем са Москвом.”
Због тога овај немачки новинар сматра да на самиту у Риги ЕУ „не би требало да негује неке нове, опасне илузије”: „Али управо је то велика опасност. На крају крајева, реч је о новим тржиштима и – геополитици.”
Извор: Политика
