Прочитај ми чланакПројекат изградње Београдског метроа, по ко зна који пут, губи у трци главних приоритета Србије. Овога пута метро је „истиснут“ због Експа, који је већ буџетски дефицит догурао до максимума издржљивости.
Идеја која у главном граду постоји безмало 100 година, још увек чека на реализацију, а градске гужве постају све веће и неподношљивије.
Иако је деловало да је метро дочекао своје време и да се почиње са озбиљним радом на реализацији тог пројекта, поново се испоставило супротно.
Наиме, према писању портала Нова економија, рок за завршетак радова прве линије опет је померен и то са 2028. на 2030. годину, а што је потврђено и из ЈКП “Београдски метро и воз”.
Та прва фаза требало би да обухвата руту од почетне станице Железник до крајње станице Панчевачки мост.
Београд је, према ранијм најавама, до краја 2030. године требало да има већ две линије метроа, а да је ова прва требало да буде готова раније, 2028. године.
Из овог предузећа су подсетили и да је недавно усвојен кредит од Дојче банке вредан 178,38 милиона евра, који треба да обезбеди средства за радове на Депоу на Макишу, из ког ће се управљати целокупним системом метроа, а који треба и да убрза радове у оквиру изградње прве фазе „линије 1“ метроа.
Међутим, иако је кредит ‘легао’, држава је овом пројекту ускратила свој део новца.
Према ревидираној Фискалној стратегији 2025-2027, за овај пројекат је издвојено 11 пута мање новца него што је првобитно предвиђено.
Према првобитном плану требало је да се за метро издвоји више од 141 милијарде динара, односно 31,1 милијарда 2025. године и још 110 милијарди 2026. године. Међутим, ревидираном стратегијом предвиђено је укупно, свега 13 милијарди динара.
Дакле, у буџету за наредну годину предвиђене су инвестиције у изградњу метроа у износу од 6,5 милијарди динара или око 55,5 милиона евра.
То је у својој Оцени истакао и Фискални савет, где се наглашава да ће остали пројекти, ван Експа, а међу којима је и метро, на свој ред да поново постану приоритет чекати барем до 2028. године.
„Улагања у београдски метро исказана су само за прве две фазе изградње линије 1, иако се до сада у буџету овај пројекат евидентирао као целина под називом „Изградња београдског метроа“, подсетили су они.
Фискални савет наводи још један проблем у вези са планом улагања у метро.
„Бројка за издавајање није усклађена са званичним инвестиционим планом Града Београда, који је усвојен крајем 2022. године. Према том плану, укупна улагања за прву фазу линије 1 метроа у периоду 2023-2025. процењена су на нивоу од 330 милијарди динара, док је у ревидираној Стратегији исказан износ од тек нешто више од 70 милијарди динара за обе фазе линије 1“, указали су они.
Данко Брчеревић из Фискалног савета за Данас каже да је први разлог за одлагање метроа то што нема буџетског простора за све.
„Нама је дефицит већ на три одсто бруто домаћег производа (БДП), што је неки максимум који може бити одржив и који садашња српска економија може да поденсе. Ми смо то и критиковали и сматрамо да би одговарајући био и нижи дефицит“, наводи он.
Наш саговорник појашњава да је метро испао са листе приоритета, јер би нас то неминовно бацило у дефицит од бар четири одсто.
„Нема простора да се раде и Експо и Метро и да се купују рафали. Финансијски то није изводљиво, па је метро на листи приоритета пао у други план. Такође, за Експо очигледно постоји фиксни рок, па се Влада определила за то пре метроа“, каже Брчеревић.
С друге стране, он додаје да постоје и оперативни и организациони проблеми везани за тако два велика пројекта.
„Чак и да постоје средства и оперативни капацитети, метро је захтеван пројекат. Он пати од бројних слабости, као и већина других пројеката који се раде по скраћеним, посебним процедурама, које за један од производа имају неефикасно извршење. То се види и по мењању траса, необјављивању јасних студија и планова државе. Тако да и да нема ових горепоменутих ограничења, тај пројекат би сигурно пробио првобитне рокове“, сматра Бречеревић.
Наш саговорник наглашава и да је метро сложен и компликован пројекат, много комплекснији од стандардних путарских пројеката који, такође, често касне.
„Метро пролази кроз насељене делове, морају да се заврше имовинско-правни односи који у старту касне. Морају и неки објекти да се руше, па је и та страна упитна. То је сигурно још један разлог одлагања метроа. На основу свега тога, знали су да не би могли да заврше то за три до пет година. Дефинитивно би метро каснио, само је питање колико“, закључује Брчеревић.
Сличног мишљења је и економски аналитичар Богдан Петровић, који сматра да је све подређено Експу.
„Ревидириана Фискална стратегија показује да је приоритет власти искључиво на реализацији пројекта „Експо 2027″ и пратеће инфраструктуре, у шта ће бити дато 2,5 милијарди евра“, објашњава он.
Како додаје, по тој стратегији се јасно види потискивање метроа.
„Чињеница да се до краја 2027. планира свега 600 милиона евра, укључујући до сада дат новац, показује да се неће ништа озбиљније радити на том пројекту“, указује Петровић.
Како додаје, неће бити крупнијих радова на овом пројекту у скорије време.
„Очигледно је да су ограничења Међународног монетарног фонда (ММФ) у вези са буџетским дефицитом, као и потребе за Експом, пресудиле да на пројекту метроа неће бити ништа озбиљније урађено у наредне три године“, наглашва Петровић.
