Прочитај ми чланакПостјугословенски простор је суочен с новим таласом интервенционизма, а британски рукопис у текућим балканским кризама не сме бити потцењен. О њему треба говорити како би што шира јавност била упозната са овом опаком појавом. Британске службе у томе нису саме, јер им се придружују и друге западне закулисне структуре, најчешће америчке и италијанске.
Британски MИ-6 из Беча напао је 2009. стабилност Републике Македоније операцијом „Синдикат“ у којој су јој помагале клинтонистичке снаге ЦИА. Поред ове две тешко раздвојиве обавештајне мреже, у истој акцији у Републици Македонији партиципирају италијански обавештајци чије су поље деловања још и Црна Гора и Косово и Метохија. Када је о Републици Македонији реч, операција „Синдикат“ имала је за намеру да начини од ове државе погодно тле за преврат којим би СДСМ на челу са Зораном Заевим и албанске странке преузеле власт од ВМРО-ДПМНЕ. То је процес чијем крају сада присуствујемо.
Да би задобио албанске странке у Републици Македонији, Зоран Заев је био принуђен да прихвати „тиранску платформу“ којом би Срби и Македонци били „оптужени за геноцид“ над Албанцима на простору данашње Републике Македоније од 1912. до 1956. Намера Албанаца је да, преузимањем улоге жртве, остваре за себе право на федералну јединицу у Републици Македонији, као „историјско право“ које би им припало по бројности да Словени над њима нису „извршили геноцид“. О томе је прекјуче у Собрању говорио један албански посланик. Овај подмукли план, скован на лажима, албански сепаратисти у Републици Македонији нису смислили сами. За то немају капацитета.
Један од рукописа може водити и до клинтонистичких структура у Стејт департменту јер је амерички дипломата Хојт Брајан Ји 7. марта 2017. у Загребу разоткрио план да странка Зорана Заева и албанске партије треба да формирају владу како би Републици Македонији било дато ново име прихватљиво за Грке. Потом би Грци, каже Ји, подигли рампу са пријема Републике Македоније (под другим именом) у НАТО и та земља би – попут Црне Горе – против воље својих грађана, с новим именом, ушла у евроатлантску алијансу.
Када је реч о МИ-6 субверзији у Црној Гори, сајт Ветеранс њуз, који окупља америчке војне ветеране, писао је 11. марта 2017. како британске службе стоје иза пропаганде о наводном покушају пуча у Црној Гори. Поплава текстова у британској штампи, који су „промовисали пуч“ догађала се крајем фебруара и почетком марта 2017, када је Трампова администрација још увек вагала да ли да прихвати Црну Гору у НАТО пакт.
Војна индустрија Сједињених Америчких Држава и „дубока држава“ заостала из времена клинтонистичких администрација однеле су превагу над Трамповим намерама да наруши НАТО структуре. Упркос очигледној и изричитој вољи грађана да живе у неутралној држави, НАТО ће ускоро умарширати у Црну Гору, окупирати је и ту појаву можемо тумачити као чин који је налик анексији јер се део државног суверенитета предаје другоме мимо воље грађана.
Надамо се да Република Македонија неће бити сличан плен. За разлику од Црне Горе, у Републици Македонији би постојала већина за приступање евроатлантској алијански под уставним именом. Међутим, уколико би приступање НАТО пакту било под другим именом – о чему сада већ говоре западни планери – за улазак у НАТО били би само Албанци и тек по који Македонац. Република Македонија би тиме била понижена, окупирана, извесно и федерализована. И ову појаву, ако би НАТО војска умарширала у ту земљу с неким сасвим другим именом, Македонци би могли да тумаче као чин налик анексији јер би се и овде део државног суверенитета предао у околностима које би биле мимо воље већине грађана.
Британске намере да Република Србија резолуцијом Уједињених нација буде оглашена кривом за геноцид у Сребреници – што је Русија ветом осујетила – потом ритуално каменовање премијера Републике Србије у Сребреници (2015), затим довођење албанске РОСУ на административну границу да заустави воз ка Косовској Митровици у јануару 2017, само су још неке скорашње завере које нам је приредио Горди албион.
