Стање у којем се наше друштво данас налази чини се готово безнадежним. О нама одлучују други, држава нам већ годинама нема границу, а у њој може свако да несметано мешатари и ровари. Суноврат је гори него у време комунизма.

Зашто смо ми, ова генерација наша – најгори Срби!? Зато што смо издали све што се не сме издати!?

Зато што издајемо Господа, Његову Истину, Вечни Живот, Царство Небеско!

Ми више ни веру не поштујемо па не љубимо ближњег свог, ми више ни своју историју не поштујемо па смо се вредносно ставили у ниво оних којих смо се у историји гнушали, не поштујемо ни породицу и породичне вредности, а оно што је најбитније ми више не поштујемо себе. Ми, крпељи, данашњи Срби крпељи, не можемо да видимо Сунце. Зарили смо се у руно европске културе: биоскопе, позоришта, благостања, гардеробе, јеловнике… Крпељи! Нама блиста Сунце, а очима га не видимо. Многи су Срби тако рођени. Многи намерно ослепели себе данас.Шта Срби раде са својом вером? Шта Срби раде са својом Славом? Кукавице!

Многи не славе, многи иконе склањају из својих домова, многи их крију по орманима, крију их по подрумима и таванима. Бестидно стадо, слепо отпало стадо од Светога Саве.Шта је то, какав је то зечији дух ушао у српску душу? Где је Обилић? Где је Обилић да брани своју веру, да брани свој вечни образ, да брани своју историју?

Данас Срби немају личност сличну кнезу Милошу, а тако им је потребан. Немају чак ни политичку странку, нити било коју државну или друштвену организацију која би предњачила и указивала којим путем треба да кренемо. То што никад нисмо одлучивали о себи, већ је увек неко одлучивао ”у име свих нас”, није нам изговор, ми смо најгоре генерације у историји спрског народа, ми смо уништили све што су наши преци створили у XIX и првим деценијама XX века, све смо ”бесплатно” продали, задужили наше потомке који ће бити финансијски робови.

Интелектуалци из пропасти социјализма ништа нису научили. Уместо да се тргну и узму у памет, преко ноћи су се идеолошки прешалтовали на Вашингтон и неолиберализам, што би било комично да није жалосно.Због владавине ситно-паланачког менталитета, нарочито у случају оних који се, тобоже, боре против паланке, а као једини аргумент имају то што су у најбољем случају „корисни идиоти“ Запада у Србији, навикли да презиру све код куће, а да уздижу све што виде преко плота, површно и неодговорно пропагирају прикључење Западу, не водећи рачуна о томе колико ће то да нас кошта. И то се наставља иако се цена већ увелико види. Немамо, људи, елиту!

Имамо карикатуралне фигуре, идеолошки деформисаних душа, које на западним парама и уз подршку потпуног медијског проституисања, симулирају елиту рачунајући, ваљда, да ће „засенити простоту“, тим пре што у овом народу виде само „стоку“. Никакву елиту немамо, јер је у последњих 60 година нисмо ни имали. Наша деца би требало да нас баце на ђубриште историје.

Погледајте само ово опште одрицање од сопствених суграђана на Косову и Метохији, предавање њихових судбина у руке онима који су осумњичени за трговину људским органима.Може ли се хришћанином, православцем, Србином називати онај ко се зарад тридесет Јудиних сребрњака (данашњим језиком речено: датума почетка преговора о приступању ЕУ) одриче Косова и Метохије. Може ли се хришћанином, православцем, Србином називати онај ко се одриче Пећке патријаршије, Високих Дечана, Светих Архангела, Девича, Грачанице, небројених знаних и незнаних манастира и црквишта расутих по светом Косову и Метохији.

Може ли се хришћанином, православцем, Србином називати онај ко се одриче Светог Саве, Цара Лазара, Милоша Обилића небројених знаних и незнаних српских страдалника, мученика, светаца. Може ли се хришћанином, православцем, Србином називати онај ко се одриче српског народа на Косову и Метохији, живих мученика чија је кривица у томе што их џелати Хашима Тачија још не протераше, не опљачкаше, органе им не повадише или не разапеше онако како џелати Понтија Пилата разапеше Исуса Христоса.

ФОТО – РАДЕ ПРЕЛИЋ: Зејтинлик место ћутања и завета, „место на коме сваки Србин налази свог деду, ујака, стрица, кума, пријатеља, брата”, који су уградили своје животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. На гробљу на Зејтинлику почива 7.500 српских душа. У Првом светском рату Србија је изгубила трећину своје војске и то је прича коју свет треба да зна,нема српске породице која у Првом светском рату није дала најмање једну жртву. Када је завршен рат, они се нису враћали. Чекале су их мајке. Спремљени девојачки дарови. Остарели очеви очекивали су замене. А синови им се нису враћали. Остали су на бојиштима. Српском народу је сада заборављено јунаштво. И жртва. И слободарски дух. То је жалосно. Укупно је, у земљи и иностранству, евидентирано преко шест хиљада српских војничких гробаља.О вечним почивалиштима бораца из Првог Св. рата у званичној документацији у Србији и нема података…Упокој господе све оне милионске жртве од Косова до наших дана, који се принесоше за веру и слободу. Амин…….

За духовно изумирање Срба одговорне су генерације српских историчара које су кукавички прихватиле да се ником не замерају и не баве својим послом. Све зарад личне удобности и привилегија. Поданички ментлитет убио је српску науку, а убија и српску нацију. Какав смо ми лош интелектуални сој говори и следећа чињеница – српски историчари никада нису организовали свој конгрес на којем би расправљали о историографским и другим проблемима.

Није само у питању историја већ читав систем образовања. Разни европски мешетари, лоша просветна политика и, надасве, наше сиромаштво, уништили су наш образовни систем.Данас су у Србији највећи издавачи удзбеника хрватске и словеначке фирме.

Нестанком Краљевине Србије 1. децембра 1918. године, после државног удара престолонаследника Александра Карађорђевића, који је тога дана прогласио Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, започело је српско лутање кроз историју које још увек траје и за које не знамо како и када ће се завршити. У међувремену је почело друго лутање, у Европску унију и евроатланске интеграције, па ће наше дуго путовање кроз маглу да потраје!

Можемо да се надамо да нећемо завршити у некој историјској провалији ка којој нас води послушничка политика која се креира првенствено у Бриселу. Једно зло је 1945. године само привремено побеђено. Његово ново „рађање“ започело је преименовањем 9. маја као празника победе над нацизмом у Дан Европе!Зло се поново појавило у другом времену, облику и форми али је крајњи циљ остао исти: власт над светом!

Српски народ ће издржати и ово наизглед немогуће време. Неће се одрећи Србин слободе, вере, образа и поштења као што није ни своје славе крсне. А онда када здружене снаге Запада и издајника помисле да су успеле, морају да сазнају да ће српски народ поново да васкрсне. Свевишњи, помози да се српски народ обожи, сложи и умножи…

(The Balkans Chronicles, СРБИН.ИНФО, видео: Prijatelj Bozji)

Ознаке: Srbi, srpsko društvo, православље, српски морал, српство, Тхе Балканс Цхроницлес