Прочитај ми чланак

Михајло Пупин добија споменик у Београду

0

pupin

Наредне године у Београду би требало да буде подигнуто неколико споменика, међу којима су споменици великом научнику Михајлу Пупину и добротворки Диани Будисављевић.

Комисија за споменике и називе тргова и улица усвојила је иницијативе за подизање неколико споменика у граду, саопштила је Градска управа, а преноси Танјуг.

Тако ће Београд у 2015. години добити споменик великој добротворки Диани Будисављевић, Аустријанки која је током Другог светског рата спасила више од 12.000 српске деце из усташких логора, као и споменик научнику, проналазачу и великом родољубу Михајлу Пупину.

Захваљујући иницијативи групе грађана, насеље Филмски град на општини Чукарица, ускоро ће красити споменик најмлађем официру Првог светског рата Момчилу Гаврићу.

На предлог грађана са Новог Београда, у Павиљонима ће бити подигнута биста сликара и духовног вође омладине тог краја Павла Никитовића Нике.

На седници је донета одлука и да једна улица у Београду понесе назив по Младену Секулићу – Карлу Малдену, америчком глумцу српског порекла, који ће у главном граду добити и споменик.

Усвојене су и одлуке о постављању спомен-плоче, бисте и додели назива улицама у Београду по академицима Михаилу Марковићу и Николи Милошевићу.

Комисија је, како је саопштено, расправљала и о предлозима за промену назива улица и постављању спомен-обележја других научника и истакнутих личности који су задужили Град и Републику, па је упућен позив свим грађанима да доставе предлоге које ће Комисија размотрити.

Председница Комисије Јасмина Митровић Марић захвалила је грађанима који су поднели иницијативе, рекавши да је задивљена њиховом енергијом и љубављу према Београду.

„Обавеза града и државе је да негује културу сећања. Залагаћемо се да се радом Комисије одужимо прецима, који су били пример чојства за све грађане ове земље“, рекла је Митровић Марић.

Седници Комисије присуствовала је и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, као и грађани који су поднели предлоге за промену назива улица или подизање споменика у Београду.

(РТС)

1 комент на “Михајло Пупин добија споменик у Београду

  1. Борис Фолић каже:

    Хвала
    на лепој речи и делу захвалности
    према духу предака
    А народ који поштује своје претке и великане
    заслужује да постоји и опстане.
    Како сам имао част да ми на факултету предају и инжењери из нај ужег Жежељевог окружења, морам да додам следеће…
    Некако ми „пада на памет“
    да би Београд а можда и Нови Сад
    могао да добије улицу Бранка Жежеља.
    Човека који је шездесетих година XX века
    добио златну плаету ФИП-а (Међународна организација за претходнонапрезање бетона)
    То Вам је тада у грађевини било „јаче“ него Нобелова награда
    зато што се није додељивала обавезно сваке године,
    већ само када се појави неко ко је то својим достигнућима и постигнутим резултатима
    то и заслужио.
    Професор и академик Бранко Жежељ је (ако се добро сећам) на основу два објекта
    који су тада били ВРХУНСКИ ДОМЕТ ГРАЂЕВИНАРСТВА У СВЕТУ
    добио ову плакету, и ти објекти бо морали да буду проглашени КУЛТУРНИМ ДОБРОМ. То су следећи објекти:
    Хала 1 Београдског сајма
    Лучни мост у Новом Саду.
    Како је Лучни мост још за живота славног конструктора назван Жежељев мост а налази се у Новом Саду, или боље рећи налазио се, ово што се сада гради је леп мост да је на неком другом месту, али нема везе са врхунски дометима правог Жежељевог моста, боље речено ако се пореди оригинални Жежељев мост и овај сада, овај нови претставља само бедну копију оригинала, јер нема везе са врхунским достигнућима оригинала.
    ЛЕП МОСТ НА ТУЂЕМ (дакле ПОГРЕШНОМ) МЕСТУ

    Код градње оригиналног Жежељевог моста је први пут у свету употребљена:
    1. монтажна АБ (армирано бетонска) скела од префабрикованих елемената,
    2. тло иза кесона лукова је замњено и први пут је примењено „претходно напрезање тла“ (ово је учињено са разупирањем лукова)
    3. лук је изрђен из три дела тако што је скела пројектована „само“ за једну трећину тежине лука. Жељезнички колосек је изведен ексцентрично.
    Хала 1 Београдског сајма је „прорачуната“ и у природи на моделу који је направљен у ИМС-у (размера око 1:10).
    ИМС институт за испитивање материјала Србије, налази се преку пута Хале 1 Београдског сајма. Данас је Жежељева Хала начичкана антенама, показује „леп однос“ према културној и конструктерској заоставштини предака.

    Да ли је Тителски мост споменут у овој плакети не знам.
    Праштајте ако сам нешто погрешио, али суштина је ту.

    Борис Фолић

Коментари су затворени.