Прочитај ми чланакKо то у САД проучава „Олују“ као пример војне акције? На Вест Поинту сигурно не. Но, свакако је проучавају пензионисани генерали из компаније МПРИ
Срби и Хрвати обожавају ратне митове. Знате оно о томе да су Дража Михаиловић и Де Гол били заједно на војној академији Сен Сир, а Дража никада није био на тој академији, или ону већ устаљену будалаштину да је ЈНА 1991. била четврта армија у Европи, што воле данас да истичу Хрвати не би ли показали против кога су ратовали, а и Срби да докажу на шта је узалудно трошен новац. Иоле писмен човек запитао би се како смо то 1991. године могли бити четврти у Европи поред совјетске војске, америчке војске, британске, француске, немачке, турске, италијанске, шпанске, пољске војске? Које су све биле и бројчано и технички јаче од нас.
Да, били смо четврта армија у Европи, али само 1945. године код Трста, када је Југословенска армија, то је тада било њено службено име, заиста била четврта армија у Европи, са око 800.000 припадника. Испред нас су тада били само Совјети, Американци и Британци, а иза нас Французи с армијом генерала Де Гола.
Елем, амерички секретар за одбрану, пензионисани генерал маринаца Џејмс Матис примио је у Пентагону хрватског министра одбране Дамира Крстичевића. Све са свечаним стројем свих видова америчких оружаних снага постројеним испред главног улаза у Пентагон у част високог госта из Хрватске. Верујем да је генералу Крстичевићу, као некадашњем потпоручнику ЈНА, који је војну академију завршио у Београду, па и као бившем члану СКЈ, то сигурно импоновало, али он вероватно зна да такав дочек имају сви министри одбране, од Хондураса и Гвинеје Бисао до Хрватске и Србије. Је ли генерал Матис баш изјавио да је хрватска операција „Олуја“ била „добро испланирана и војно и политички одлично вођена“? Можда и није спорно да је Матис то рекао. Али, да се та акција проучава у војним школама, односно у САД, е то је већ смејурија од генерала Матиса.
Био сам два пута гост најпрестижније америчке војне академије Вест Поинт, 1983. и 2002. године, имао интервјуе са суперинтендантом академије, односно командантима Вест Поинта, 1983. са генералом Скотом, 2002. године са генералом Леноксом. Током друге посете, 2002. питао сам генерала Ленокса, да ли на академији проучавају недавне ратове са простора Балкана, Хрватске или Босне? Само се насмејао и рекао: „Мали, прљави ратови, није то за проучавање.“ Оно што је на Вест Поинту 2002. године имало било какву везу са Балканом била је једна војна застава у свечаној дворани где су биле изложене заставе из свих ратова и војних интервенција у којима су учествовале америчке оружане снаге, бела застава с америчким орлом и натпис: „Косово 1999“. Као гост, нисам питао генерала ништа о тој застави, али он је приметио да сам ја приметио заставу. И ћутао је…
Дакле, ко то у САД проучава „Олују“ као пример војне акције? На Вест Поинту сигурно не, ипак могуће је да неко од хрватских кадета на тој академији, у оквиру Дана представљања своје земље, исприча своје виђење „Олује“, али то исто право има и кадет из Салвадора о фудбалским ратовима у Средњој Америци. То није и службено проучавање „Олује“, то је Дан представљања своје земље. Сличан дан постоји и на генералштабном колеџу армије САД у Форт Левенворту, Канзас. Тамо се школују и страни официри од чина мајора, па навише. Када сам боравио у Форт Левенворту 1983. године, заменик начелника генерал Крозби Бич Сент у време разговора држао је ноге на столу, па ме онда изненада упитао зашто варамо Америку?
У чему то варамо?
– Послали сте овде недавно на школовање два мајора, Тулипића и Тимотића, Хрвата и Србина. И навели сте да је један члан СКЈ, а други није. А ми поуздано знамо да су обојица чланови СКЈ.
– Па добро, хоће ли то нашкодити њиховом школовању?
– Ма неће, овде су само годину дана, имају једно предавање за Дан представљања Југославије, као и сви страни официри. Ваша двојица су се договорили да причају о Дубровнику и да прикажу туристичке могућности ваше земље.
Два „класића“ из Форт Левенворта – Тулипић је завршио у ЗНГ Хрватске у Задру, Тимотић је остао у ЈНА у Београду.
Но, „Олују“ свакако проучавају пензионисани генерали из компаније МПРИ, међу њима и мој некадашњи познаник генерал Крозби Сент. Он је учествовао у креирању те акције, америчке беспилотне летелице су полетале са Брача и извиђале положаје око Книна, амерички авиони Ф-14 су првог дана акције уништили радиорелејни чвор Чићевац код Книна. МПРИ је дао Загребу све обавештајне податке, јер је сарадњом са МПРИ Загреб купио и све личне везе пензионисаних америчких генерала са Пентагоном. Срби из Чикага су због свега тога тужили МПРИ америчком суду и добили спор.
Но, не би било објективно негирати и да се Хрватска одлично спремила за „Олују“ и да је операцију водио најспособнији хрватски генерал Петар Стипетић, инжењерац и бивши генерал ЈНА, начелник оперативног одељења Пете војне области ЈНА у Загребу…
