Прочитај ми чланакНекад смо славили кад у фудбалу победимо Немце, Шпанце, или Бразилце, а данас прангијамо кад у зауставном времену добијемо ове пећинаре у Елбасану. Свака част Толету, свака част Вучићу!
Не спорим да је победа у албанској забити била слатка, поготово после свих свињарија које су нам новонаметнута браћа преко Проклетија приређивала последњих месеци. Aли, друга ствар је ту у питању: ко нас је довео дотле да глумимо Давида у окршају са варварским племенима која доскора нису знала ни како лопта изгледа, а камоли сањала о пласману на Европско првенство.
Наш врли државни врх, прикривајући своју неспособност, дигао је меч у Aлбанији на ниво националног питања. Врховни вођа је јогунасто поручио да њега Елбасан арена (о, како то моћно звучи!) видети неће јер му брат Еди није гарантовао да тамо неће бити и зли Хашим. Онај исти с ким се у последње време чешће виђа него с рођеном фамилијом, а омиљено место за састанке им је Брисел.
Кобајаги је Рама молио и кумио Тачија да не долази, како би могао да угости брата Вучића, али авај – не имаде ко ситну књигу да прочита.
Док смо се ми замајавали Морином, измишљеним плановима за атентат на Првог Србина и прву поставу репрезентације, згуза нам се пришуњао британски шеф дипломатије Филип Хамонд. Из оног што је он говорио, а Вучић збланут мрмљао себи у браду, карте су коначно отворене: Европа у полураспаду нема више живаца да чека, признаћете Косово из ових стопа.
Па, је л’ то лепо, Хамонде, згрануо се Вођа после конференције за штампу. Последњи пут ме је тако офирала Меркелова, закукао је, сетивши се чувених седам немачких услова, које је крио као змија ноге све док гвоздена фрау није истресла све на астал.
И сад смо, господо, као изненађени… Ма, нема везе, победили смо Aлбанце, еј, бре, силу фудбалску! A за Косово ћемо лако, историја још није ни утврдила ко је победио, а ко изгубио 1389, још имамо форе да убедимо рају бесловесну да је и овај пораз, у ствари, победа.
Aко ништа, бар морална. Јер, рече Он – „не дам вам Газиводе, па макар ме штампа коју контролишете у Србији сутра сменила“?!
Сузе су нам кренуле над злехудом Вођином судбином, кога мрзе чак и они који га сваког дана на сва уста хвале због непоколебљивог европског пута. Просто да се зачуђени човек запита: па, што сте га, господо, инсталирали у фотељу ако је тако јогунаст, па се ухватио за обично језеро? Можда планира да нас колективно поведе да поскачемо у Газиводе уз поклич: нећеш, море, Тачи, ти одавде воде пити!
Последња су времена дошла и за Србе и за њихов кукавни фудбал. Кад Ивановић и Коларов стрепе од Љиље и Цане, а српски Вожд од змијице Тачија, онда су добрано кола окренула низа страну.
Где ћемо се зауставити, то само Бог зна.
Извор: Вести онлине
