(Курир)

Тачно у поноћ, уз ватромет, Хрватска је постала 28. чланица Европске уније. Свечано су подигнуте плаве заставе са златним звездама на граничним прелазима ка земљама Западног Балкана.

После целодневних пријема, званичних и незваничних сусрета, у којима је нарочита пажња посвећена региону и посебно првој посети српског председника Томислава Николића, Хрватску је у ЕУ испратио ирски вицепремијер Ејмон Гилмор, а у ЕУ је дочекала литванска председница Далија Грибаускајте.

Литванија је у поноћ преузела председавање Унијом од Ирске.

“Хрватска и Литванија, кошаркашке земље, знају колико је значајан члан тима”, рекла је литванска председница, и поклонила “дрес ЕУ” хрватском председнику Иви Јосиповићу.

Председник Хрватске Иво Јосиповић је, непосредно после поноћи обраћајући се грађанима на Тргу бана Јелачића у Загребу, формално отворио, како је рекао, ново поглавље у дебелој књизи хрватске историје. „Ово је дан када су се остварили снови, не само ове генерације, него многих претходних генерација наших људи, дан када смо створили темељ за сигурну, демократску и европску будућност наших нових генерација“, рекао је Јосиповић. Истичући да грађани Хрватске деле вредности са осталим Европљанима, Јосиповић је рекао да су слобода и мир најважније од тих вредност.

„ЕУ је настала као антиратни пројекат и развила се у симбол мира И сарадње. Она је јемство мира и сигурности за све који у њој живе. Зато, желимо да Европа не стане на нашим границама. Нека је отворена свим земљама и људима добре воље, свима који желе да с другима у миру и слободи поделе европски сан и европску будућност“, поручио је Јосиповић.Пред поноћ, изведена је Бетовенова “Ода радости” – химна ЕУ, а пре тога “Химна слободи” Ивана Гундулића.

Хрватски премијер Зоран Милановић је, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, пожелео да “хрватска посебност буде препозната у европској разноликости” и као примере те посебности навео имена најпознатијих Хрвата икад, на првом месту наводећи Николу Теслу. Даље на листи се нашао и Иво Андрић.

Премијер Зоран Милановић је суседима пренео сличне поруке охрабрења истичући да Хрватска никуда не бежи и да остаје на поднебљу на којем је и до сада била, али са новом одговорношћу.

„На нама је да пружимо руку земљама из региона у што бржем усвајању европских критеријума. С тим земљама и народима повезују нас нераскидиве споне међу којима је најузвишније заједништво у антифашистичкој борби током Другог светског рата. Повезује нас приврженост вредностима солидарности и солидарства које желимо да још снажније утиснемо у темељни концепт ЕУ“, рекао је Милановић.

На свечаној вечери, председник Хрватске је раније наздравио будућности западног Балкана у ЕУ.Забележен је и неформални разговор, за време ручка, шефова српске и косовске дипломатије Ивана Мркића и Енвера Хоџаја, после којег је Хоџај “твитовао” фотографију с Мркићем.Председници Европског савета Херман ван Ромпеј и Европске комисије Жозе Мануел Барозо пожелели су добродошлицу Хрватској и на хрватском рекли: “Честитам, Хрватска!”.Ромпеј је, пожелевши добродошлицу Хрватској, подсетио на њене нове одговорности према региону, у којем он треба да буде пример.

„У новијој историји Западног Балкана улазак ваше земље прдставља прекретницу на путу према заједничкој будућности. Представља живот у заједништву, у миру и благостању. Протеклих сте месеци заједно са Словенијом храбро пребродили препреке, а тако је било и са БиХ. На том истом путу Београд и Приштина такође су постигли историјски споразум. Верујем да ће бити још позитивних корака“, рекао је Ромпеј.Хрватска телевизија се, непосредно по поноћи, директно укључила у церемонију на граничном прелазу Бајаково, према Србији, где је постављена табла ЕУ и свечано подигнута европска застава, а на граничном прелазу Брегана ка Словенији одржан је церемонијал супротне симболике – скинуте су плоче Царинске управе Хрватске.

Председник Јосиповић ће, након слављеничке ноћи, за председнике држава који учествују у прослави ујутру приредити радни доручак у својој резиденцији, којем ће присуствовати и председник Србије Томислав Николић.

Ознаке: ЕУ, Зоран Милановић, иво андрић, Никола Тесла, Хрватска