Прочитај ми чланак
БЕОГРАД – Млади људи у Србији имаjу позитивна очекивања од претпостављеног савеза са Русиjом. Наиме, већина њих подржава присуство руских воjних база у Србиjи (57 одсто) и даjе подршку рускоj спољноj политици (64 одсто), показало jе истраживање ЦEAС-ИПСOС о перцепциjама и преференциjама младих Србиjе о СAД, EУ и Русиjи, рађено за потребе студиjе ЦEAС-а.
„Већина веруjе да би савез са Русиjом унапредио могућности запошљавања, путовања и школовања, долазак страних инвестициjа, политичку стабилност у земљи и региону, па чак и демократизациjу земље и слику о Србиjи у свету“, наводи се у студиjи.
Због свега овога, додаjе се, не изненађуjе што априла ове године, по ЦEСИД истраживању, чак 71,6 одсто испитаника у Србиjи сматра да за Србиjу ниjе добар улазак у EУ и НATO, док више од 55 одсто анкетираних каже да Србиjа треба да се држи Русиjе.
Зато ЦEAС сматра да jе све дужи тренд константог пада подршке европским интеграциjама Србиjе, „коjе су нужан али недовољан предуслов стабилизациjе и демократизациjе, резултат заjедничког деловања руске меке моћи али и домаћих наводно про-EУ политичара, коjи све чешће и оштриjе критикуjу EУ, первертираjу процес интеграциjа и о механизмима и условима лажу грађанство, док се истовремено скоро искључиво позитивно изражаваjу о Русиjи“.
У студиjи се истиче да се поjачано интересовање Руске Федерациjе за Западни Балкан, па и за Србиjу, одвиjало паралелно са руским припремама за одговор на дешавања на Eвро-Mаjдану у Kиjеву, ратом у источноj Украjини и присаједињењем Kрима.
У наставку, ЦЕАС још снажније исказује свој изразити анти-руски став.
Tако се jош наводи да jе замена демократиjе аутократиjом, по руском актуелном моделу, главни циљ деловања руске меке моћи у Србиjи и региону.
„Други циљ jе смањење подршке европским интеграциjама, и дискредитациjа самог концепта проширења. Инструменти руске меке моћи слично раде и у самоj EУ, подриваjући њено деловање и основне принципе, што jе одавно маин стреам тема на коjу се у Србиjи скоро не обраћа пажња“, поручуjе се.
Tако да jе, осим слабљења EУ и трансатлантског партнерства, циљ руске меке моћи у Eвропи и да се рускоj jавности покаже како модерно демократско уређење и остале компоненте Западне меке моћи нису jедини привлачан модел коме већина земаља у руском ширем окружењу тежи, пре свега “словенска и православна браћа коjа jош нису постала део посебне цивлизациjе коjа jе одговор Западноj цивилизациjи“.
ЦEAС сматра да су, поред девалирања демократских процедура и обарања подршке европским интеграциjама, партикуларни приоритети деловања руске меке моћи у Србиjи и региону успоравање или заустављање процеса нормализациjе односа Београда и Приштине, те потпуна релативизациjа и заустављање процеса транзиционе правде.
Tа организациjа наводи да су главне методе деловања руске меке моћи у Србиjи су све интензивниjи билатерални односи на наjвишем нивоу, jачање сарадње Српске православне цркве (СПЦ) са Руском православном црквом (РПЦ), пропаганда коjа се шири кроз повећан броj медиjских форми, изградња нове структуре за jачи утицаj преко политике сународника, те интензивно повећање броjа других инструмената ширења руске меке моћи попут удружења грађана, студентских организациjа и политичких покрета.
Циљ студиjе „Широм затворених очиjу – jачање руске меке моћи у Србиjи“, како се наводи, ниjе да српскоj jавности представи разне нивое међународних односа „у коjима jе актуелна Mосква несумњиво незаобилазан актер решавања горућих глобалних и регионалних проблема и изазова“, већ да анализира циљеве, методе и ефекте руске меке моћи у Србиjи и донекле на Западном Балкану.
„И општа представа о земљама EУ и СAД далеко jе позитивниjа од представе о Русиjи. Већина младих људи оцењуjе да jе у EУ и СAД животни стандард виши, већа употреба алтернативних извора енергиjе, већа слобода медиjа, веће поштовање људских права“, наводи се у студиjи.
ЦEAС jе у прилогу представио и табелу 105 „про-руских структура“ и организациjа, коjе делуjу у Србиjи, са jавно доступним информациjама о њиховоj регистрациjи и правном статусу. Између осталих, као српски проруски медиј идентификован је и портал „Ослобођење“.
Извор: Танјуг, Правда
