Прочитај ми чланакНаше цркве и манастири окупирани су готово читав вијек од српске митрополије у Црној Гори и у њима се не види Христос Господ од српских светитеља: Немање, Саве, Милутина, Лазара и других - каже у интервјуу Побједи митрополит Црногорске православне цркве Михаило.
Упозорава да је поглавар Српске цркве у нашој земљи – Амфилохије, „са несрећним Србоцрногорцима из Црне Горе, Србима из Босне и Србије, формирао, други пут седми батаљон са којим пријети Црногорцима и Црној Гори“.
У каквим условима и у каквом положају Црногорска православна црква дочекује Божић?
ЦПЦ дочекује Божић, као и ранијих година, у крајње неповољном и дискриминаторском положају. Закон о вјерским заједницама и слободи вјероисповијести још није донешен. Питање имовине није ријешено, што повлачи за собом угрожавање вјерских права и слобода ЦПЦ и њених вјерника. И овога пута ЦПЦ ће у више градова славити Божићне празнике под ведрим небом, док ће вјерници и присталице окупаторске СПЦ славити у нашим – црногорским црквама и манастирима. Овакав случај не постоји ниђе у хришћанском свијету.
Тренутна ситуација је неодржива, а сазрело је вријеме да се коначно на праведан и законит начин ријеши црногорско православно црквено питање. Коријени дискриминаторског положаја ЦПЦ датирају још од времена нелегалне, антицрногорске и нелегитимне Подгоричке скупштине и насилног и нек анонског укидањ а и присаједињења ЦПЦ Српској православној цркви. Ускоро ће 100 година од тог трагичног историјског догађаја, па је нужно да обновљена црногорска држава ради властитог будућег опстанка и развоја посвећено и одговорно ријеши положај и статус ЦПЦ, као историјског, традиционалног, државотворног и патриотског субјекта своје прошлости, садашњости и будућности, као једног од стубова властите миленијумске државности.
Наш положај карактерише околност да су наше цркве и манастири окупирани ево готово читав један вијек од српске митрополије у Црној Гори и да се у њима не види Христос Господ од српских светитеља: Немање, Саве, Милутина, Лазара и других. А њихов вођа Амфилохије, са несрећним србоцрногорцима из Црне Горе, Србима из Босне и Србије, формирао је други пут седми батаљон са којим пријети Црногорцима и Црној Гори. Он проклиње ЦПЦ и господина Ђукановића, за чије ставове истиче да су гори од Хитлерових и Стаљинових. Српски надпоп Амфилохије подржава неке посланике из црногорске Скупштине који негирају све што је црногорско и предводи их у акцији удаљавања од Црне Горе „као мафијашке државе и легла криминала и корупције“, како он и његови истомишљеници тврде.
Не само посланици, Радовића потпомажу чак и поједине високе политичке адресе и предсједници неких црногорских општина, као и челници појединих црногорских институција. Поједини државни великодостојници када се налазе ван Црне Горе говоре о толеранцији религија у Црној Гори. Стејт Департмент је објавио у Вашингтону документ о вјерским слободама у коме се наводи да се између двије цркве у Црној Гори – ЦПЦ и СПЦ, настављају несугласице и вјерска нетолеранција којима доприносе вјерска и политичка лица. Очекујемо да ће црногорска власт стати на пут СПЦ, као криминалној и окупаторској организацији оличеној у Београдској патријаршији.
Има ли помака у рјешавању имовинских спорова СПЦ и ЦПЦ?
Изузетно важно питање које заслужује посебну пажњу. Одмах да истакнем, помака нема, а најава рјешавања имовинских спорова има. Но, и ту морамо бити опрезни и уздржани јер нас на то опомиње прошлост. Вама и јавности Црне Горе је познато да већ н и з г о д и н а , упорно указујемо да је стотине вјерских објеката и стотине хиљада метара квадратних земљишта, противно закону, уписано на Српску православну цркву. Нарочито је у периоду од краја 80-их до 2000. године дошло до отуђења, боље речено до уписа власништва на СПЦ на преко 600 вјерских објеката. Многи од тих објеката су истовремено и споменици културе и до тог момента били су уписани на државу Црну Гору.
Дакле, имамо ситуацију да један државни орган – Управа за некретнине, државну имовину и објекте од посебног значаја за Црну Гору уписује на Српску православну цркву – доказаног непријатеља и црногорске државе и црногорског народа. У периоду кад се бесправно имовина Црне Горе уписује на Митрополију црногорско-приморску, та Митрополија није ни регистрована у Црној Гори код било којег државног органа, па није могла учествовати у поступцима пред државним органима нити у правном промету. Но, то није спријечило Управу за некретнине да изврши незаконити упис непокретности на СПЦ. По Уставу Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска је само једна од епархија Српске цркве али то, нажалост и на одговорност државних органа Црне Горе, није била сметња да јој подаре огромну имовину власништва Црне Горе.
Како ту имовину чине и вјерски објекти који су трагови црногорског идентитета, Српска црква на тим објектима изводи грађевинске радове на ентеријеру и екстеријеру, мијења се аутентичност тих објеката, уносе се елементи у грађењу страни овим просторима и амбијенту, а све са циљем и намјером да се униште трагови црногорског постојања. Када се томе дода да око вјерских објеката ничу конаци, хотели, пословни објекти, подигнути без одобрења државних органа, добијамо цјеловиту слику недјела Српске цркве у Црној Гори и то на очиглед оних који морају да је спријече у томе. Свјесни чињенице да на наше апеле и тврдње нема праве ре акције, правни тим Црногорске православне цркве крајем 2017. године, прво се обратио а затим и имао састанак са најодговорнијим у Управи за некретнине Црне Горе.
На састанку је правни тим указао и предочио да је огромна имовина у Црној Гори противно закону, без ваљаних докумената и исправа, чак и без поднијетог захтјева за упис, укњижена на Српску цркву и о томе су достављени и ваљани докази. Тада је предложено да се формира независна стручна комисија која ће извршити увид у све уписе Српске цркве у Црној Гори и укњижбу на непокреностима на начин што ће сачинити хронологију свих уписа и са извјештајем упознати Министарство финансија и Владу Црне Горе.
Од Управе за некретнине добили смо писмо у коме истичу да су сагласни са нашим приједлогом у вези формирања независне стручне комисије, која би извршила увид у све укњижбе Српске цркве. Наравно да ћемо са пажњом пратити резултате наших разговора са Управом за некретнине, инсистирати да се договорено реализује и бити упорни и истрајни пред свим надлежним државним органима Црне Горе да се ово питање ријеши на законит, правни и правичан начин.
Да ли је питање црногорске цркве најважније идентитетско питање у Црној Гори? Без рјешавања овог питања неће бити заокружена црногорска сувереност. Има ли држава вољу да ријеши овај проблем?
Без рјешења питања Црногорске православне цркве нема потпуног црногорског суверенитета. Једно важно идентитетско питање је ријешено, а то је питање црногорског језика који је међународно признат и што ми причињава посебно задовољство. Уколико држава Црна Гора има вољу да ријеши ово питање постоји једини прави пут, а то је под хитно доношење – усвајање у Скупштини Црне Горе Закона о слободи вјероисповијести. При том мислим, не на усвајање било каквог закона, већ искључиво закона у складу са међународним стандардима и правилима . Зашто на овом инсистирам? Закон о слободи вјероисповијести рјешава фундаментална питања и то питања регистрације, једнакости и имовине свих вјерских организација у Црној Гори.
Такав закон ми подржавамо и залагаћемо се за његово усвајање. Доношење једног модерног закона о слободи вјероисповијести такође ће допринијети да се разоткрију све манипулације и митови којима се трују грађани Црне Горе, при том прије свега мислим на манипулације и фалсификате којима су били изложени приликом јавне расправе о Нацрту закона о слободи вјероисповијести. Кад је у питању Црногорска црква, примијењене су све методе, прије свега насилне, да се онемогућимо да јавно изнесемо став о Нацрту закона.
У свему томе је предњачила Српска црква у Црној Гори, упорно истичући да је на тај начин „угрожено њено хиљадугодишње постојање у Црној Гори“. Међутим, та тврдња СПЦ, са становишта историје, науке провјерљива је и очигледно је да је ноторна неистина, јер та црква у историјском и правном смислу постоји у Црној Гори од 1920. односно од 1929. године, доношењем Закона о СПЦ, након насилно укинуте црногорске државе и Црногорске православне цркве.
Митрополит Амфилохије годинама вријеђа и ниподаштава све црногорско. Још нема адекватне и снажне реакције државних органа. Ваш коментар?
Поред увреда и клевета, негација и ниподаштавања свега што је црногорско, о чему смо већ коментарисали, Амфилохије се служи клетвом, неистинама о црногорској држави, нацији, цркви, историји, језику, химни, грбу, култури, застави, умјетности, обичајима, моралу, традицији и свим другим вриједностима и особеностима. Циљ таквог његовог вишедеценијског дјеловања је залагање за нестанак Црне Горе, Црногораца, ЦПЦ и свих идентитетских вриједности. Задојен бескрајном мржњом он шири епидемију мизантропије по Црној Гори. Да би остварио свој нечасни наум, девастирао је бројне црногорске цркве и манастире, претварајући их у споменике светосавске српске асимилације.
Шири митску свијест о српском карактеру Црне Горе и идеологију светосавља и косовског мита. За њега постоји само свето српство које он уздиже на трон најекстремнијег национализма. Он урушава вриједности хришћанства као религије, православља као вјере и хришћанског морала. Обесрећује светиње, претварајући их у профане ствари. Честице Светог Василија Острошког дао је тузланском епископу Качавенди, брату у Христу. На честицама моштију овог светитеља СПЦ је изградила цркву на Бежанијској коси у Београду. У Аргентини преводи католичког попа у православље. И да би тај марифетлук успио помазује га светим миром из моштију Светог Василија Острош- ког и „цара“ Лазара.
Православни хришћани не знају да је потекло миро из ових светитеља као што тече из Светог Немање – Симеуна Мироточивог. Слично случају у Аргентини, Амфилохије једно лице исламске вјероисповијести је превео у светосавље и рукоположио за свештеника. Служи са владиком Јоаникијем који је у поодмаклим годинама крштен у Македонији од митрополита Петра. Поред свих ових непочинстава он СПЦ претвара у класичну политичку и псеудополитичку организацију, која плашећи се изборног пораза избјегава да се укључи у изборни процес у Црној Гори. Основна одлика његовог антицрногорског и противхришћанског мисионарења је вјерност клеронационализму и светосавско-православном (вјерско – националном) фундаментализму.
Давао је уточиште и хранио оптужене за покушај државног удара и организовање убиства премијера Ђукановића октобра 2016. године, при чему је имао пројектовану улогу једног од предводника народног протеста са јединим циљем изазивања сукоба и насилног уласка у црногорски парламент. Посебно поглавље његове деструкције према Црној Гори је под његовим руководством дјеловање нерегистроване СПЦ у нашој земљи, која избјегава плаћање пореских обавеза наносећи држави велику материјалну штету оваквим дјеловањем, које повлачи кривичну одговорност.
Како коментаришете статус Српске цркве у Црној Гори?
СПЦ се у Црној Гори понаша као држава у држави. И не само то, понаша се као наддржавна власт, која у својој деструкцији пророкује, државе су пролазне а црква је вјечна. У пријеводу ово значи, Црна Гора је пролазна, а СПЦ вјечна. И поред свега овога Амфилохије је заобиђен од тешке кривичне одговорности и није до сада адекватно процесуиран сем за неке ситне и безначајне прекршаје, иако заслужује законске санкције због ширења вјерске, расне и националне мржње као најтежег облика кривичног дјела чему се придружује и његова одговорност из шпекулативних активности незаконитог финансијског пословања.
