Министарка Снежана Пауновић нам је, у најбољој традицији бирократске бесмислености, објаснила да нови бирачки спискови не могу бити примењени пре 2027. године. Не зато што то технички није могуће, него зато што „не можемо цео систем прилагођавати ставовима појединаца“. То јест – ставовима грађана који хоће фер изборе.
Зашто спискови нису добри данас? Јер на њима има више људи него што у Србији живи.
Зашто не могу да се очисте до наредних избора? Зато што је комисији потребно девет месеци да размисли, па још три године да уведе ред. Укратко – до тада ће пола Србије већ емигрирати, а друга половина бити уписана два пута.
Предлог комисије је, каже Пауновић, „реалан“:
– 5 чланова из власти,
– 3 из опозиције,
– 2 из цивилног сектора.
И одлуке се доносе двотрећински. Звучи демократски – док не схватите да без воље власти комисија не може ни воду да скува, а камоли списак да промени.
Предлог ЦРТЕ да састав буде 3–3–3 је, наравно, одбијен као „нереалан“, јер – како каже министарка – „цивилни сектор није прошао тест избора“. Али фантоми на списку су, изгледа, прошли све тестове.
У међувремену, ако се распишу ванредни избори – гласаћемо по старом списку. Са свим мртвима, прелетелима, дуплима и фантомима који већ годинама одлучују уместо нас. И министарка ће мирно рећи: Жеље нису забрањене, али не морамо их испуњавати.
Да резимирамо:
– Спискови ће бити реформисани кад више нико не буде гледао.
– Глас народа је „став појединца“.
– А избори сваких шест месеци су скупи – али избори без избора нису.
Добро дошли у Србију 2025. – где је „стабилна већина“ увек довољан разлог да се ништа не мења. Ни спискови, ни власт.







