Прочитај ми чланак

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ „НУДИ“ 1000 отпремнина за просветне раднике

0

verbić -15

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић изјавио је данас да ће, према његовој „врло губој процени“, отпремнину добити око 1.000 људи запослених у просвети.

„У буџету постоје паре за отпремнине и рационализација ће бити урађена заједно са синдикатима и онако како је договорено“, рекао је Вербић за РТС.

Влада Србије недавно је усвојила Предлог измена Закона о основама система образовања и васпитања који предвиђа да се из закона брише став који прописује да наставнику, васпитачу или стручном сараднику радни однос престаје на крају школске године у којој навршава 40 година стажа осигурања или 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

„Према важећем Закону они би морали да иду у пензију чим испуне један од услова или 65 старости или 40 година радног стажа због чега би им била умањена пензија за 0.34 одсто док не испуне оба услова. Сада су у могућности да бирају да ли ће отићи кад испуне један или оба услова. Због тога је важно да се измени тај члан закона који се тиче просветних радника који иде у пензију“, навео је Вербић.

Извор: Бета

3 коментара “МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ „НУДИ“ 1000 отпремнина за просветне раднике

  1. Драган Пешић каже:

    Сорошев педерикле.

  2. giulio1970 каже:

    Pa on treba da ode ali bez otpremnine i kakva crna penzija neka ide da se bavi naukom, politika mu ne odgovara nije upućen u ovo !!!!!!!!!!!

  3. Посматрач каже:

    Изгледа да ће први страдати најслабији и најнемоћнији да пруже отпор.
    Стратегија Владе око отпуштања је стратегија „куване жабе“. Прво закаче најслабије и најнемоћније у јавном сектору па ако ту нема неког отпора (јер осталима кажу нема проблема за вас отпустићемо само 9000 оних који су на м аргини сланби и немоћни да пруже отпор а вас пошто можете да се борите кобајаги неко време нећемо дирати – трговачка бројка да се не пробије психолошка граница од 10000) онда крену са следећом најслабијом групом (опет са маргине утицаја и друштвене моћи) и тако даље. На крају се закаче и они којима су обећали да их неће дирати али су дотада доведени да буду маргинални и немоћни.
    У оваквим ситуацијама једино решење је колективни отпор овој стратегији мреже синдиката у јавној управи.
    Једна од неопходнјих мера је ЕУ приступ – послати снажну поруку Влади да не може тако – а то је генерални штрајк барем један дан (генерални штрајк који је добро организован даје муницију за преговоре синдикалним руководствима и показује спремност чланства да стане иза те позиције). Треба бити свестан да ће бити уложен значајан напор власти да генерални штрајк не успе али у припреми штрајка тај напор може да буде минимизиран.
    У Србији давно није било (не сећам се да је икад било) генералног штрајка али време је да синдикати покажу да брину о чланству.
    Генерални штрајк запослених у јавном сектору може потпуно да паралише живот у Србији (као што се релативно често дешава у ЕУ) али боље је и то него мрцварење најслабијих у јавном сектору и уношење нервозе код свих.
    Замислите генерални штрајк у Србији:
    -државна управа не ради,
    -не раде установе (школе, болнице, домови здравља, установе културе, итд.)
    -не раде јавна предузећа
    -не раде државна предузећа (железнице, пошта ЕПС, итд.)
    -итд.
    Влада је у озбиљном проблему и више не може да примењује стратегију куване жабе за решавање проблема које је сама направила и да испуњава сумануте захтеве ММФ и СБ да би се обезбедио сигуран профит овим институцијама.
    Највећа препрека за реализацију генералног штрајка који захтева озбиљну припрему су синдикална руководства која су корумпирана и уцењена. Да није тако давно би нам синдикална ЕУ стигла. Овако имамо да нам продају маглу и шарена оправдања зашто не могу (а у ставри неће и не смеју) да стварно организују промену положаја радника односно својих чланова.
    Ако синдикална руководства нису рада заштити синдикалних права онда су ради чланови синдиката који то могу да ураде по кратком поступку односно да их смене и да доведу потпуно нова борбена која су успут некорумпирана и неуцењена. Ова нова руковдства треба да одмах организују генерални штрајк (оријентационо време за припрему 2-4 недеље).
    Неко ће рећи да је то неизводљиво. Одговор је да је лако изводљиво јер ако они неће да промене свој приступ (корупција и уцена) чланство може да организује ванредне изборне скупове/конференције/скупштине. Све може брзо да се заврши.
    Реалистична динамика
    До половине августа проверити које синдикално руководство репрезентативних синдиката је радо генералном штрајку. Сви који нису ради реченом или су у дилеми треба да буду одмах посмењивани (комплетна екипа јер је очигледно синдикату потребна свежа борбено, некорумпирано и неуцењено руководство). Ово може да се реализује у другој половини августа односно првој половини септембра. Анализе показују да су изнутра трули (корумпирна и уцењена управна структура) синдикати који последња два изборна циклуса (8 година) нису мењали више од 2/3 чланова управних структура.
    Први задатак после реченог је организивање генералног штрајка у другој половини септембра.
    Речено не искључује секторске иницијативе у пригодним приликама.

Коментари су затворени.