Прочитај ми чланак
Минск 2 је (као и Минск 1) de iure (за разлику од de facto, за сада) покопао егзистенцију не само Новорусије, већ и Доњецке и Луганске Народне Републике, и њихове референдуме ефикасно начинио ништавним и неважећим.
Минск 2 поново успоставља суверенитет Кијева и предвиђа да Кијев треба да до краја 2015. поново успостави пуну контролу над читавом границом са Русијом. Према Порошенку, никаква федерализација или аутономија нису део Минска 2. Нека врста „специјалног статуса“ може да значи много ствари, то ће рећи, веома мало, ако ишта. Статус тих области треба да буде одређен законом написаним у Кијеву, можда уз некакву координацију или инпут из области. Ништа више.
Суштина диктата у облику споразума је Тачка 10 „Сета мера за имплементацију [Минска 1]“:
„Повлачење свих страних оружаних јединица, војне опреме, као и плаћеника са територије Украјине под надзором ОЕБС-а, и разоружавање свих илегалних група.“
Текст од Новоруских оружаних снага прави илегалну групу која треба да се „повуче“. Шта више, употреба речи „повуче“ за разлику од, на пример, распусти или уклони, имплицира да ће се те „илегалне групе“ повући са територије Украјине, али, када једном буду изван Украјине, не морају да буду распуштене или уклоњене – што све помаже да се те јединице осликају као руске снаге, а што је једна од круцијалних тачака која је промакла руским дипломатама.
Да упоредимо, јер од помоћи је, текст споразума са позитивним спином који је у њега унео РТ.
Текст самог споразума, Тачка 4:
„Првог дана после повлачења да отпочне дијалог у вези са модалитетима локалних избора у складу са украјинским законодавством и украјинским „Законом о привременом уређењу локалних власти у појединим деловима Доњецке и Луганске области“, уважавајући будуће операције тих делова области на основу закона.
Одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана потписивања овог документа, усвојити резолуцију Врховне раде Украјине са спецификацијом територија које покрива посебан режим, предвиђен украјинским „Законом о привременом уређењу локалне самоуправе у неким деловима Доњецке и Луганске области „, које ће [те територије] бити одређене линијама одређеним у Минском меморандуму од 19. септембра 2014. године.“
„4. Кијев и побуњеници ће преговарати о условима за будуће локалне изборе у областима које држе побуњеници, који ће их вратити у правни оквир Украјине. Кијев би усвојио закон о самоуправи који би био прихватљив за самозване републике.“
Уз остало, доста говоре и разлике између онога шта текст Тачке 11 заиста каже и како је РТ представља.
Тачка 11 каква јесте:
„Спровођење уставне реформе у Украјини са ступањем на снагу до краја 2015. новог устава, који ће садржати и децентрализацију као кључни елемент (узимајући у обзир карактеристике неких делова Доњецке и Луганске области, и у договору са представницима делова области), као и, пре краја 2015. године, усвајање сталног законодавства у односу на посебни статус неких делова Доњецке и Луганске области, а у складу са мерама наведеним у Напомени [1 ] „
Напомена 1: „
… учешће локалне самоуправе у именовању шефова тужилачких органа и судова у неким деловима Доњецке и Луганске области; … Успостављање јединица Народне милиције по налогу локалних савета са циљем одржавања јавног реда у одређеним деловима Доњецке и Луганске области; овлашћења локалних посланика и службеника изабраних на превременим изборима – одредиће Врховна рада Украјине у складу са овим законом, и она не могу бити укинута.“
„Тачка 11″ РТ-а“:
„Кијев ће до краја године спровести свеобухватну уставну реформу, која ће децентрализовати политички систем Украјине и Доњецкој и Луганској области дати привилегије. Привилегије укључују језичко самоопредељење, слободу именовања тужилаца и судија, и успостављање економских веза са Русијом.“
Путин је на својој краткој конференцији за новинаре после разговора потврдио да је Кијев категорички одбио, као ствар принципа, да има било какве директне разговоре са Доњецком и Луганском Народном Републиком, ограничавајући се на разговор с Русијом уз помоћ својих савезника, Немачке и Француске.
Оно што је важно, Путин је у изјави за штампу истакао да је, у овом тренутку, најкритичније питање судбина 6000-8000 кијевских војника у окружењу, у дебаљцевском џепу. Порошенко негира да су опкољени, а .Доњецка и Луганска Народна Република захтевају њихову предају и разоружање.
Према Олегу Цареву, најбоље што се може рећи о у корист Путина и Русије у вези Минска 2 је следеће:
1) „Русија се извукла из оквира сукоба; сада ће бити тешко да се западној јавности рат представи као сукоб између Украјине и Русије;
2) Русија је сада „ступила под исту команду с европским концертом“.
Путин је као шаховски шампион своје потезе одиграо бриљантно. Давно је он предвидео шта хунта и њени западни савезници желе да виде – на шта Русија обавезала и, планирајући своју сагласност са тим више потеза унапред, повукао управо то.
С чим би у складу такође било и да Москва сад Порошенка и представнике војске кијевског режима позове на Параду победе 9. маја на Црвеном тргу. Не би било погрешно ни када би се Дан победе преименовао у складу са тим како би Кијев желео да га види, у „Дан помирења“. Што рече Олег Царев, Русија је „у истом тиму“ и то партнерство елита је сада потврђено.
Бжежински је 1990-их Украјину идентификовао као амерички „мостобран“ у Евроазију и евроазијске Балкане, који треба да доведе до распада Русије. А пошто су господари универзума навучени на окултно, није било без ироније или интерне шале што су као полугу за обезбеђивање овог мостобрана изабрали да користе не само „апдејтовану“ тактику већ опробану са Слободаном Милошевићем, већ су и алат за њено остваривање – „Нормандијски формат“ или „Нормандијска група“ назвали тако по америчком мостобрану у Европу из јуна 1944. године, плус што је обележавање ове преваре прошле године искоришћено да Путин призна легитимност Порошенка и нацистичке хунте коју представља.
Шта више, нова „Нормандија“ је завршила у Белорусији, у којој је 25. децембра 1991. године потписан неуставни распад Совјетског Савеза, потписан од стране тројке још увек формално совјетских лидера, који су већ тада и душом и телом и чином већ били антисовјетски.
Ако Минск 2 треба да буде Минск 1, али не само мало препакован, већ да се овога пута наметне и спроводи, онда би Кремљ (на шлагворт Старикова, на пример) требало да руске патриоте, укључив Стрелкова, прогласи „одметничком странком рата“, и промени режим у Русији тако да буде компатибилан са рестаурираним „партнерством“ са кијевском хунтом и Империјом, евентуално у духу десничарског „конзервативизма“ Ивана Иљина.
Првобитна норманска инвазија Енглеске из 1066. (дакле у супротном смеру од оне 1944. године) такође је била важна – донела је земљи феудализам, нови, „модерни“ облик кметског ропства.
Аутор: Владимир Сучан
Извор: Vladimir Suchan: Logos politikos: Minsk 2.0: Putin Fulfilled His Purpose
Превод: Александар Јовановић – Ћирилизовано
