Прочитај ми чланак
(Глас Русије – Јелена Гускова)
13. маја у Србији су започеле кише невиђене снаге. Размере елементарне непогоде су упоредиве са последицама рата, а помоћ међународне заједнице са озбиљном војном операцијом. Поплава је погодила такође и Босну и Херцеговину, већим делом Републику Српску.
16. маја влада Србије обратила се међународним организацијама за помоћ. Први су се одазвали Руси. Већ 16. маја два руска авиона су слетела на аеродром у Ниш, где се налази Српско-руски хуманитарни центар. 80 спасилаца из Русије одмах се упутило у зону поплаве и приступило евакуацији људи. Трећи авион је пребацио пумпе, специјалну опрему и оно што је најпотребније људима у невољи.
20. маја Србији је већ помагало 230 спасилаца из 12 земаља. Спасиоци су евакуисали људе, пребацивали воду за пиће, храну, лекове, медицински персонал на територије погођене елементрном непогодом. Влада Србије користила је војску, ватрогасне јединице, одред хеликоптера Министарства унутрашњих послова.
Хиљаде кућа уништено је потпуно. Поплава је разорила 3700 километара путева углавном у западном и централном делу земље, однела на десетине мостова. Погинуло је много стоке, домаћих животиња, уништена је сточна храна, не могу да се обнове усеви на већини потопљених њива. Уништено је преко 6 хиљада кошница. Највећа штета је нанета пољопривреди и енергетском систему. У Србији без струје је остало 95 хиљада кућа, у БиХ 60 хиљада. Огроман проблем представљају клизишта која бришу са лица земље куће, разарају мостове и путеве, затрпавају корита река.
Велику опасност представљају мине и гранате које су остале у земљи од последњих ратова. У БиХ зна се за 220 хиљада таквих мина, тамо је ситуација крајње неповољна. У регионима где постоји ризик од мина живи 4 милиона људи.
Према прелиминарним и ни из далека потпуним подацима, општа штета нанета Србији изнела је преко две милијарде евра. Премијер је говорио о 51 жртви поплаве, број несталих износи око 800 особа.
О томе шта се заиста дешавало у Обреновцу и другим регионима може се сазнати само из друштвених мрежа. Управо тамо људи покушавају да испричају оно што је тешко утврдити из владиних саопштења.
Међу многим жалбама и критикама издвојићемо следеће. Влада и органи одговорни за ванредне ситуације са закашњењем су реаговали на опасност која је надолазила — у Обреновцу, на пример, нису обавестили народ, нису прогласили евакуацију, игнорисали су доробољце. Руководство града није предузело ништа да заштити град, испољило је пасивност и непрофесионализам. Администрација није била флексибилна када је реч о издвајању средстава за обнову разрушених објеката првог реда — школа, дечијих вртића, болница.
Поред тога, људи су истакли лошу организацију снабдевања намирницама људи који су остали у потопљеним регионима. Становници Обреновца су сатима стајали у раду за хуманитарну помоћ, воду и лекове, пошто је у граду био отворен само један пункт Црвеног крста. А по граду није могло да се креће. И још да цитирамо неколико коментара: ”Узнемирујућа чињениа је то што су до Обреновца прво стигли одреди спасилаца из Русије, и то преко Ниша. То је два дана раније него што су се у Обреновцу појавиле две амфибије Војске Србије”.
”Срећа у несрећи била је надчовечанска храброст руских спасилаца који су већ 16. маја, у првој ноћи пакла, успели да учине немогуће: у потпуном мраку, не знајући град, спасавали су стотине људи од неумитне погибије…” ”Не верујте ономе што говоре на телевизији. Нас нико није упозорио. Били смо препуштени сами себи. Гладни, мокри. Полиција је на нас, жене са децом, гледала као на стоку…”
