Прочитај ми чланак
НОВИ САД – Сви наши буџети, па и овај последњи, у себи имају уграђен дефицит и то је последица једног системског дефицита читавог друштва које троши више него што производи.
Тај дефицит се гомила и на крају резултира великим јавним дугом. То значи да смо ми друштво које немилице троши своју будућност. И једина сагласност која код нас постоји је да потрошимо нешто што ће вратити наши унуци, ако их буде или се у међувремену не одселе, каже за Радио-телевизију Војводине професор економије на Филозофском факултету у Београду Миодраг Зец.
Он је у емисији РТВ-а „Бизнис монитор“ рекао да буџет сваке државе представља пресек интереса једног друштва.
„Буџет проистиче из владе, влада проистиче из избора, а избори су такође, настали из интереса. Дакле, буџет представља слику вредносног система једне земље“, сматра професор Зец.
Он истиче да код нас постоји и заблуда о томе ко, у ствари пуни буџет.
„Једна од мантри са којима разне друштвене групе покушавају да мистификују свој однос према буџету је да предузетници пуне буџет. Буџет пуни народ, грађани Србије који су потрошачи , а компаније наплаћују ПДВ као основни извор буџета и онда тај новац пребацују на државни рачун. Али ако грађани не троше, не купују месо, бензин, услуге или не плаћају неке рачуне, онда нема ПДВ-а па нема ни прихода“, каже професор Зец.
Говорећи о субвенцијама из буџета, професор Зец каже да влада о њима најрадије говори јер оне представљају њену моћ – коме ће дати новац пореских обвезника, док, са друге стране, штеди на ономе што једно друштво покреће и развија.
„Влада највише штеди на ономе што је ‘срце државе’ – образовање, здравство и јавне инвестиције. Ту је најшкртија и најнемилосрднија. И ту се онда замењују тезе, јер се показује да борба за буџет није више борба за развој друштва већ борба за кутлачу са заједничког казана“, закључује Зец.
РТВ
