Прочитај ми чланак
Убацивање фамозне теледириговане летелице о коју је била окачена крпа која би требало да представља замишљену мапу Велике Албаније на стадион Партизана за време ионако политички запаљиве утакмице Србија – Албанија, и лавина реакција које су потом уследиле, говоре не само о бурету барута на коме и даље седимо, него и о свету у коме живимо.
Тај сада већ фамозни дрон био је нека врста показне вежбе како се изазива рат. Нема збора да је цео инцидент лепо припремљен, и да је некоме очигледно одговарало да у директном телевизијском преносу буде приказана ова огледна вежба из области специјалног рата. Дода ли се томе чињеница да је у ову опасну игру био укључен и брат премијера Албаније који је наводно из ВИП ложе управљао надлетањем заставе преко стадиона Партизана, ствари постају некако јасније. Овакав развој догађаја, наравно, није одговарао Србији, али је питање коме је још, осим Албанији, било занимљиво ово играње албанском заставом усред Београда пред неколико десетина хиљада навијача и у директном ТВ преносу?
Стране дипломате које су се здушно трудиле да обезбеде улаз на стадион гостима из Тиране који нису имали карте, после инцидента смушено су изјављивале да насиље није лепо и да су провокације штетне. За оне који не знају, треба, међутим, рећи да брат премијера Албаније не само што има амерички пасош, него је и годинама био један од главних руководилаца Сорош фонда у Тирани. Изазивање оваквог скандала неколико дана пре доласка руског председника Путина у Београд, и недељу дана пре најављене, прве после много деценија, посете албанског премијера Србији, није никако могла бити ствар случајности.
Тим пре што се прекидање утакмице и хаос који је настао на стадиону славио као највећа победа у Приштини и другим местима на Косову, али и у Тирани. Изјаве албанских и косовских званичника које су потом уследиле потпуно су у складу са добро увежбаном технологијом изазивања кризе. Србија је оптужена за насиље, расизам, мржњу и примитивизам, Албанци су поново жртве, и добро спремљена и оркестрирана кампања добила је моментално свој одјек и у светским медијима.
Србија се поново суочила са сатанизацијом, какву смо доживели пре петнаестак година, па је нејасно како наши политички стратези и стратези политичког маркетинга у овој ситуацији не умеју да се снађу и дочекују је потпуно неспремни. Занимљиво је како ће ФИФА казнити обе репрезентације, а још је занимљивије како су изгредници, нарочито онај који има амерички пасош, брзопотезно и без последица враћени у Тирану.
Понашање наших фудбалера на терену, међутим, спречило је даљу ескалацију ланчане реакције насиља, и представља пример части и мудрости – наши фудбалери бранили су албанске фудбалере од хулигана који су упали на терен, и на њих би, као у светлу тачку, требало да се угледа цела Србија.
Нажалост, то се није десило.
Као да ништа нисмо научили из прошлости. И невероватно је како се пецамо на исту удицу. Почела су паљења пекара које држе Албанци и Горанци по Војводини, као одговор на паљевине и малтретирање Срба на Косову. Оно што би сваки грађанин ове земље требало да зна јесте да они који то чине или су неописиво глупи или су плаћени непријатељи Србије. Реакција српског премијера тим поводом унела је бар трунку наде – Србија ће штитити своје грађане и починиоци тих бедних злодела биће похапшени.
Са друге стране, не можемо а да се не запитамо шта на запаљивом терену утакмице Србија – Албанија тражи човек који је Србији већ направио огромну штету дивљањем на оној утакмици у Ђенови, која је због њега прекинута? Како је могуће да исти сценарио овде непрестано пролази, и како је могуће да се „случај дрон“ претвори у случај „одрон“.
Колико је српско друштво морално дезоријентисано и одроњено говори и чињеница да се на поменутој утакмици десио још један збиља нечувени скандал – неки момак је неколико пута упао у директан ТВ пренос и вређао премијера, пред очима запањеног ТВ репортера и његових саговорника. Оно што јесте занимљиво је да је у тренутку док је утакмица предложак за нови могући рат (или чак и сценарио за оно што нам се спрема) на друштвеним мрежама људи праве вицеве и аплаудирају момку који вређа Александра Вучића.
Такође, занимљиво је и да је министру полиције био страшнији упад пред камере момка који вређа премијера него упад на терен оног вође навијача, због кога ће Србија бити вишеструко кажњена.
Можда је ово последњи тренутак да се сви уозбиљимо, иначе ћемо поново бити пиони у нечијој партији шаха.
(Вечерње новости)
