Прочитај ми чланакСрбија се налази у посебном стању, а о томе сведочи медијска сцена која је последњих недеља поприште љуте борбе информација, дезинформација, спина, истина и тенденциозних сазнања из поузданих извора, које, кад се све сабере и одузме, за ефекат имају најблаже речено - једну свеопшту збуњеност. Са друге стране, цела Србија се ових дана претвара у војску Илије Чворовића, која се дала у потрагу не само за шпијунима који раде за ЦИА, или за Русију, него и за правом истином о ономе што нам се догађа, а што нико у потпуности не може да схвати.
На Србију су се некако навалили и председнички избори у Америци, и црногорски избори, и тајне службе страних сила, али и домаћи проблеми. Овдашњи медијски матрикс и направљен је тако да је проналажење истине у гомили спектакуларних опречности, нелогичности и пристрасности, равно интелектуалном подвигу.
Испоставља се да, барем према вестима домаћих медија, руски шпијуни јављају да ће амерички шпијуни вршљати по Србији, спомињу се ликвидације које ће снаге хаоса вршити да би оптужиле владу, што је иначе опробани рецепт за изазивање хаоса и обарање режима у земљама од посебног интереса, али америчка амбасада, међутим, објављује да су односи са Србијом никада бољи, иако један овдашњи министар не преза да на националној ТВ апострофира америчку амбасаду као извор многих проблема.
Из Црне Горе стижу вести да су Руси, у сарадњи са српском мафијом покушали да утичу на тамошње изборе, а само неколико дана касније етар су преплавиле вести о чудесној посети главног руског обавештајца Београду. Томе треба додати припреме за председничке изборе у Србији, наводно Сорошево финансирање појединих кандидата опозиције, америчку хистерију око Путина, помињање Трећег светског рата, и најновији безбедносни скандал око припремања атентата на премијера Србије.
Најављене су смене челних људи у безбедносним службама, поводом откривања оружја у Јајинцима и у гаражи на Новом Београду, чему се опозиција подсмева као само још једном спину закуваном у истој кухињи у којој је зготовљен увоз терориста у Црну Гору, док они са мало више памети упозоравају да, у земљи у којој је један премијер убијен, нико нема права да олако схвата сличне безбедносне претње.
Председник Србије је изјавио „наравно да сам забринут за мог пријатеља Александра Вучића а мени је лично још већи проблем што је он мој пријатељ, што је о томе да је угрожен сазнао тек кад је био заиста угрожен“. Он наглашава и да Вучића нико из служби безбедности није раније обавестио да се нешто припрема. Само неколико дана раније поуздани извори јавили су да је мета потенцијалног атентата, у ствари, премијеров брат.
У медије су се вратили и опскурни обавештајци из „ancien regime“, и док поједини медији грме о шпијунима, медијима и невладиним организацијама које су финансиране из извора који се баве нашом пропашћу, таблоиди се ових дана утркују да утврде везе између недавног убиства вође навијача, црногорске и српске мафије, фудбалских клубова, и покраденог новца од кокаина, а Жељко Цвијановић, уредник „Новог Стандарда“, тврди да западни моћници, део опозиције и мафија хоће Вучићеву главу, и да се ради о „врло прецизно исписаним претећим знаковима западних моћника“ српском премијеру. За то време у Србији се одржава здружена војна вежба „Словенско братство“ са Русијом, док се у Црној Гори одвија здружена вежба НАТО у којој и Србија има своје представнике.
И док западни медији брује о томе како Путин подржава Трампа, а CNN обавештава гледаоце диљем земаљске кугле да је нелегално да читају Викиликс документа која компромитују Хилари Клинтон (!!!), немачки медији пишу о све већем утицају Русије на Балкану. Заменица генералног секретара НАТО Роуз Готемелер каже да НАТО нема ништа против заједничких војних вежби Србије и Русије и да је Србија слободна и суверена да изабере безбедносне аранжмане који јој одговарају, прича о уласку Србије у ЕУ потпуно је пала у други план, иако Тони Блер тврди да је Србија на добром путу и да је за тај пут заслужан и он лично, те да би у име захвалности Београд могао да бар једну улицу назове по њему?!?
Овакав информациони хаос и повишени медијски реглери, представљају симболичко медијско ванредно стање које погодује хаосу сваке врсте, у коме су само песимисти добри прогнозери?
