Прочитај ми чланак

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Како нам се догодио „Потоп”

0

maglaj-poplava_336

Док је око њега текла бујица подивљале воде један је директно угрожени грађанин Србије, онако резигнирано за телевизију констатовао: „Важно је да смо спасили животе наших породица и комшија, материјална штета јесте велика, али штету ћемо поправљати после рата”.

Можда му се омакло, можда је грађанин несвесно упоредио ову поплаву са ратом, али је очито погодио суштину проблема. Наиме, Србија из године у годину неспремно дочекује рат са елементарним непогодама. Не говорим о земљотресима, већ о пожарима и поплавама.

Стално смо изненађени. Докле више?

Да ли се знају токови, односно корита наших река и речица? Претпостављам да се знају, јер то нису речна корита на Јупитеру. Постоји ли на државном и локалном нивоу икакав дугорочни, или средњорочни план уређења тих корита, или водотокова, уређења тако да не би дошло до изливања и катастрофе? Ако постоји, зашто тај план није и приоритет у буџету? Ако немамо планова, зашто их немамо и ко је за то крив? Има ли Србија уопште неку стратегију за суочавање са потенцијалним елементарним непогодама? Или све сводимо на камионе и вреће са песком? Може ли се општинама наредити да уреде своје водотокове тако да не буде овога чега смо сада сведоци? Или је у све нас ушао коров политике? Јер у древна времена политика је била вештина која је омогућавала људима да живе у слободи, данас би ваљда требала да буде вештина да људи не живе на крову чекајући хеликоптер да их спасе од бујице.

Или сада треба да користимо речи као што су „демонски” и „тајне силе природе”. Па већина наших писаних медија на првим страницама има огроман наслов: „Потоп”. Ваљда библијски, Бог нас кажњава? Апокалипса? А није нуклеарна. Јесмо ли жртва, или кривац? А нисмо били на песми „Евровизије”, нисмо ни гласали…

Или проживљавамо Јонесково позориште на водени начин? Његова прва драма била је „Ћелава певачица” и одувек је код људи изазивала смех…

poplava fd

Мени је ових дана смешно када чујем апеле власти да сви грађани који имају гумене чамце те исте предају штабовима цивилне заштите ради помоћи угроженом становништву. Није ваљда да цивилна заштита нема довољан број гумених чамаца? Где су нестали?

Скоро сви су нам политичари ових дана, осим председника, без кишобрана, покислих глава и у јакнама са којих се цеди вода. Јонеско би рекао:„Све пропада, које ли радости!”

Хоћемо ли уопште извући неке поуке из ове несреће? Опет је држава оперативно морала да се ослони на војску, политичка власт још је једном показала оперативну зависност од војске. И сада се показала сва промашеност свих досадашњих тако гламурозно слављених реформи Војске Србије. Смањили смо бројно стање војске, да је она бројчано јача изашла би у великом броју на насипе и рат са воденом стихијом био би несумњиво лакши.

Инжењерију смо као род копнене војске свели на минимум, сада тражим на телевизији да видим војне ровокопаче и тешку инжењеријску технику и нешто не могу да угледам те призоре. Где су нам инжењеријски лансирни мостови, где су нам понтонски, а где „бејли” мостови да одмах премостимо терене тамо где се то одмах може? Зашто су нам камиони-цистерне за воду толико стари? Зашто немамо адекватне јединице инжењерије за овакве ситуације? Ко је крив што су својевремено послушана наређења из иностранства како преуредити војску?

Па сада имамо тактичке радионице и компјутерске симулације са НАТО снагама како се борити против побуњеника у држави Икс, а овамо не можемо да обуздамо ни обичну поплаву. Боримо се против пирата у Индијском океану и против терориста у Малију, а овде нам људи чекају спас на крововима својих кућа.

Посебна је прича набавка нових хеликоптера, ово што сада лети је недовољан број и то се и сада показало. Руси су нам још пре две године понудили да купимо хеликоптере Ми-171 под врло повољним условима, али творци и планери нашег буџета уопште немају одређену своту у буџету за враћање тог кредита. Вероватно се Руси питају ко је овде озбиљан, а ко није.

Народ цени своју војску по ономе што она чини за народ, народ добро зна да би она учинила и више, али да нема средства. Зашто нема средства, то је питање за политичаре. Влада Србије је затражила помоћ од Русије, ЕУ и Словеније. Из Русије и Словеније већ су стигле екипе. Да видимо шта ће да пошаље ЕУ као помоћ. Или ће нам помоћ послати НАТО? Зашто да не. Ево им прилика да окају грехове.

На крају, можемо ли веровати икоме да се ова ситуација неће поновити идуће године?

(Политика)

46 коментара “МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Како нам се догодио „Потоп”

  1. Gordana каже:

    Gradimo nasjkuplji most na Savi?Мост преко Аде је најбесмисленије, а уједно и најбезобразније, бацање пара грађана у новијој историји Београда. Не само што је изабран најскупљи пројекат, него је у питању мегаломанско (да не кажем комплексашко) решење које се не уклапа у средину, ни естетски, ни по функцији коју би требало да обавља. (Poslao G.Ilić) Од самог доношења одлуке да се гради “словеначки” мост, било је јасно да ћемо добити финансијског и архитектонског монструма. Гради се на погрешном месту, очигледно нико, па ни пројектант, није размишљао како да уклопи приступне саобраћајнице. Гради га фирма (СЦТ), чији је власник у међувремену осуђен на затворску казну у Немачкој због корупције, и која је банкротирала. Планирани трошкови изградње су се попели са прескупих 118 милиона на ненормалних 400 милиона евра, а да ни пола није завршено. Упркос тако катастрофалним резултатима, српски медији само најпозитивнијим епитетима часте овај подухват.
    Шта смо све могли да изградимо
    Пошто још увек влада блага еуфорија српских медија (који зависе од Ђиласових рекламних аранжмана) по питању изградње новог моста, предлажем да погледају шта су друге државе, за мање или исто пара, изградиле:
    Пенобскот мост, САД
    Америчка држава Мејн, мост на реци Пенобскот је изграђен 2006. године, скроман али функционалан.

    Дужина: 646 метара
    Висина: 136 метара
    Цена: 65.000.000 евра
    За један мост преко Аде, могло је да се направи шест оваквих, “америчких”, мостова.
    Зихоумен мост, Кина
    Спаја два острва у области Жоушан, на источној обали Кине. Отворен 2009. године.

    Дужина: 2700 метара (најдужи распон 1650м)
    Висина: 211 метара
    Цена: 289.000.000 евра
    Да је мост преко Саве коштао, по метру дужине, као овај кинески, не би прешао 100 милиона евра.
    Стоункатрс мост, Кина
    Мост “каменорезац” у Хонгконгу, отворен крајем 2009. године, повезује два острва.

    Дужина: 1596 метара (најдужи распон 1018м)
    Висина: 298 метара
    Цена: 274.000.000 евра
    Поново Кинези, овога пута Хонгконг. Оваквом градњом бисмо премостили Саву два пута.
    Мост Балинге, Кина
    Отворен крајем 2009. године, премошћује долину реке Балинг.

    Дужина: 2237 метара (најдужи распон 1088м)
    Висина: 375 метара
    Цена: 173.000.000 евра
    Премостили бисмо и Саву и Дунав неколико пута, да је цена градње била у овим оквирима.
    Мост Пумипун, Тајланд
    Мост из два дела, повезан саобраћајницом која виси 50м у ваздуху, је отворен у Бангкоку 2006. године.

    Дужина: 1284 метара (најдужи распон 398м)
    Висина: 173 метара
    Цена: 240.000.000 евра
    За дупло мање пара, Тајланђани су изградили два моста и спојили их саобраћајницом која лебди у ваздуху. Свака прича о компликованим приступним путевима изгледа смешно после овог моста.
    Мост Мијо, Француска
    Највиши друмски мост на свету, отворен је 2004. године, део аутопута који спаја Париз и Барселону. Чине га седам пилона.

    Дужина: 2460 метара (најдужи распон 342м)
    Висина: 343 метара
    Цена: 400.000.000 евра
    С обзиром да има седам пилона, и најдужи распон сличан мосту на Ади (с тим што је скоро дупло виши), можемо закључити да би Французи премостили Саву најмање седам пута за исте паре колико нас кошта мост преко Аде.
    Мост преко Аде, Србија
    На крају, Београд, мост преко реке Саве, са једним, јединим, пилоном.

    Дужина: 929 метара (најдужи распон 376м)
    Висина: 200 метара
    Цена: 400.000.000+ евра
    Мост преко Аде, скупљи од свих горенаведених мостова. Дакле, најбезобразније и најбесмисленије бацање пара у новијој историји Београда и Србије. Уместо да неко одговара за оволику крађу, вероватно ће добити награду, “најевропљанин” и сл.

    1. Мила каже:

      иако сте потпуно у праву а, дали сте и одличне примере, постоје индиције да је овај моста заправо Харп (Haarp) уређај.

    2. radisav каже:

      da znate da ste me zagolicali,isto I ja mislim,samo ne smem da se izjasnjavam.

    3. Shone PFC каже:

      Jel imaš neki dokaz da je most koštao 400 milki? Da me ne shvatiš pogrešno, nisam glasao za Đilasa (ni za Vučića), ali pun mi je kufer tih proizvoljnih procena komentatora po raznim forumima . Slučajno znam da cena nije ni približno tolika, ali pošto ne mogu to da dokumentujem neću da pričam o ciframa. Daleko od toga da je most bio jeftin, ali smanjite doživljaj sa tim „most je na pogrešnom mestu“ i sl. Ko ne živi na Čukarici ne zna koliko ovaj most znači ovom delu grada kao i Banjici, Dedinju, Voždovcu i dobrom delu Srbije koji u Beograd dolazi svaki dan iz pravca Ibarske magistrale.

  2. ARTILJERAC каже:

    http://www.kurir-info.rs/predstavljen-projekat-o-zastiti-od-poplava-clanak-137299

    Projekat o zastiti od poplava. februar 2012

  3. ARTILJERAC каже:

    http://www.kurir-info.rs/predstavljen-projekat-o-zastiti-od-poplava-clanak-137299

    Projekat o zastiti od poplava. februar 2012

  4. ARTILJERAC каже:

    BRAVO MIROSLAVE KOMENTAR JE ODLIČAN, OVO JE MOJ KOMENTAR KOJI SAM POSLAO SEKTORU ZA VANREDNE SITUACIJE:

    POŠTOVANI GOSPODINE ” POLITIČARU ” VAŠOM IZJAVOM DA NAROD MORA PROMENITI SVOJ STAV O TOME DA NE VERUJE POLITIČARIMA STE POVREDILI MOJU INTELIGENCIJU I VERUJEM INTELIGENCIJU MNOGIH STANOVNIKA SRBIJE.
    NAROD NIJE BEZ RAZLOGA PRESTAO DA VERUJE POLITIČARIMA I TO NIJE UČIO IZ BUKVARA VEĆ JE OSETIO NA SVOJOJ KOŽI GOMILU LAŽI OD SRPSKIH POLITIČARA ZADNJIH 40 GODINA.
    OBEĆAVAJUĆI KULE I GRADOVE A POSLE SE SAMO GRADE KULE ZA POLITIČARE.
    NAROD NEMA PARA ZA OSNOVNU EGZISTENCIJU A POLITIČARI PRIMAJU PO TRI PLATE I VI ŽELITE DA MI VERUJEMO TIM NELJUDIMA KOJI NAMA NE VERUJU DA SMO GLADNI .
    UČESNIK SAM RATOVA OD 1990 KAO AKTIVAN OFICIR , ZNAM ŠTA JE PRAVILO SLUŽBE ALI NEMOJTE VIŠE DAVATI IZJAVE KOJE PROIZVODE SUPROTAN EFEKAT.
    OVO JE ZADNJA OPOMENA PRIRODE, DONESITE 12 MESEČNI PLAN ZA SREĐIVANJE SVIH SLIVOVA REKA I POTOKA,IZVRŠITE POŠUMLJAVANJE PRIOBALJA REKA I REČICA POSLE SREĐIVANJA SLIVOVA, NEKA KORITA SE MORAJU NASILNO KONTROLISANO PROŠIRITI JER AKO TO MI NE URADIMO TO ĆE NASILNO URADITI PRIRODA .
    VEĆ 30 GODINA SLUŠAM DA SE KLIMA MENJA, VERUJEM I DA STE I VI ČULI TU VEST . AKO JE BEOGRAD URBANISTIČKI MALI ZA OVOLIKI BROJ VOZILA ONDA SU I KORITA REKA MALA ZA OVU PROMENU KLIME.
    BOLJE JE PLANSKI POTROŠITI PARE ZA BUDUĆNOST NEGO NEPLANSKI POTROŠITI JEDNOKRATNO

    DRŽAVO PROBUDI SE , OVU TRAGEDIJU U 21 VEKU STE NA OSNOVU METEOROLOŠKIH PODATAKA MOGLI PREDVIDETI 7 DANA UNAPRED I SPREMNI DOČEKATI….

    1. ARTILJERAC каже:

      http://www.kurir-info.rs/predstavljen-projekat-o-zastiti-od-poplava-clanak-137299

      Projekat o zastiti od poplava. februar 2012 ,….

    2. Слађана каже:

      Браво. Али није ли вам било сумњиво кад је премијер рекао „Диковићу ми ћемо се у четири ока договорити где ћемо да пуштамо воду“.Па што нису одмах мало пустили да се не потопи цео град и ТЕНТ како зову Електрану.
      Толико зноја,стењања,све ТВ су покриле догађај ,и треба, али да није овај облак наручен. Па имамо и метео ратове зар не. А да су распродали земљу јесу и покрали су је до задњег динара.

      Мислим да је најбоља била изјава оног момка испред Арене. На питање ви сте се одазвали позиву премијера да идете у Шабац одговорио је .“Нисам се одазвао позиву премијера него идем да браним Шабац „.Зар то не говори зашто је толико људи отишло и у Обреновац и у Шабац и ангажују се свуда . ЗАТО ШТО ЈЕ ОВО ЊИХОВА ЗЕМЉА И ЊИХОВ НАРОД: А НЕ И ПРЕМИЈЕР.

  5. dragan каже:

    Pitaj BRATE Sutanovca gde nam je VOJSKA SRBIJE!!!!

    1. ARTILJERAC каже:

      BITNO MU JE DA JE NAPRAVIO ZGRADU PORED HRAMA SVETOG SAVE DA OKAJE GREHE…

    2. Tamo neki каже:

      Nije samo Sutanovac kriv. Raspad vojske je poceo sa Tadicem kao ministrom odbrane

Коментари су затворени.