Прочитај ми чланак

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Како нам се догодио „Потоп”

0

maglaj-poplava_336

Док је око њега текла бујица подивљале воде један је директно угрожени грађанин Србије, онако резигнирано за телевизију констатовао: „Важно је да смо спасили животе наших породица и комшија, материјална штета јесте велика, али штету ћемо поправљати после рата”.

Можда му се омакло, можда је грађанин несвесно упоредио ову поплаву са ратом, али је очито погодио суштину проблема. Наиме, Србија из године у годину неспремно дочекује рат са елементарним непогодама. Не говорим о земљотресима, већ о пожарима и поплавама.

Стално смо изненађени. Докле више?

Да ли се знају токови, односно корита наших река и речица? Претпостављам да се знају, јер то нису речна корита на Јупитеру. Постоји ли на државном и локалном нивоу икакав дугорочни, или средњорочни план уређења тих корита, или водотокова, уређења тако да не би дошло до изливања и катастрофе? Ако постоји, зашто тај план није и приоритет у буџету? Ако немамо планова, зашто их немамо и ко је за то крив? Има ли Србија уопште неку стратегију за суочавање са потенцијалним елементарним непогодама? Или све сводимо на камионе и вреће са песком? Може ли се општинама наредити да уреде своје водотокове тако да не буде овога чега смо сада сведоци? Или је у све нас ушао коров политике? Јер у древна времена политика је била вештина која је омогућавала људима да живе у слободи, данас би ваљда требала да буде вештина да људи не живе на крову чекајући хеликоптер да их спасе од бујице.

Или сада треба да користимо речи као што су „демонски” и „тајне силе природе”. Па већина наших писаних медија на првим страницама има огроман наслов: „Потоп”. Ваљда библијски, Бог нас кажњава? Апокалипса? А није нуклеарна. Јесмо ли жртва, или кривац? А нисмо били на песми „Евровизије”, нисмо ни гласали…

Или проживљавамо Јонесково позориште на водени начин? Његова прва драма била је „Ћелава певачица” и одувек је код људи изазивала смех…

poplava fd

Мени је ових дана смешно када чујем апеле власти да сви грађани који имају гумене чамце те исте предају штабовима цивилне заштите ради помоћи угроженом становништву. Није ваљда да цивилна заштита нема довољан број гумених чамаца? Где су нестали?

Скоро сви су нам политичари ових дана, осим председника, без кишобрана, покислих глава и у јакнама са којих се цеди вода. Јонеско би рекао:„Све пропада, које ли радости!”

Хоћемо ли уопште извући неке поуке из ове несреће? Опет је држава оперативно морала да се ослони на војску, политичка власт још је једном показала оперативну зависност од војске. И сада се показала сва промашеност свих досадашњих тако гламурозно слављених реформи Војске Србије. Смањили смо бројно стање војске, да је она бројчано јача изашла би у великом броју на насипе и рат са воденом стихијом био би несумњиво лакши.

Инжењерију смо као род копнене војске свели на минимум, сада тражим на телевизији да видим војне ровокопаче и тешку инжењеријску технику и нешто не могу да угледам те призоре. Где су нам инжењеријски лансирни мостови, где су нам понтонски, а где „бејли” мостови да одмах премостимо терене тамо где се то одмах може? Зашто су нам камиони-цистерне за воду толико стари? Зашто немамо адекватне јединице инжењерије за овакве ситуације? Ко је крив што су својевремено послушана наређења из иностранства како преуредити војску?

Па сада имамо тактичке радионице и компјутерске симулације са НАТО снагама како се борити против побуњеника у држави Икс, а овамо не можемо да обуздамо ни обичну поплаву. Боримо се против пирата у Индијском океану и против терориста у Малију, а овде нам људи чекају спас на крововима својих кућа.

Посебна је прича набавка нових хеликоптера, ово што сада лети је недовољан број и то се и сада показало. Руси су нам још пре две године понудили да купимо хеликоптере Ми-171 под врло повољним условима, али творци и планери нашег буџета уопште немају одређену своту у буџету за враћање тог кредита. Вероватно се Руси питају ко је овде озбиљан, а ко није.

Народ цени своју војску по ономе што она чини за народ, народ добро зна да би она учинила и више, али да нема средства. Зашто нема средства, то је питање за политичаре. Влада Србије је затражила помоћ од Русије, ЕУ и Словеније. Из Русије и Словеније већ су стигле екипе. Да видимо шта ће да пошаље ЕУ као помоћ. Или ће нам помоћ послати НАТО? Зашто да не. Ево им прилика да окају грехове.

На крају, можемо ли веровати икоме да се ова ситуација неће поновити идуће године?

(Политика)

46 коментара “МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Како нам се догодио „Потоп”

  1. телетабис каже:

    Гледао сам мало, не целу, монодраму нашег Вође под радним насловом „седница Владе Србије“: Сви има да слушају шта Вођа каже и да изврше наређење. Нема ту шта ко да каже, Вођа је најпаметнији и он зна све.

    Е сада нам се обија о главу толико знање. По телевизијама дефилују разноразни типови са функцијама, додуше сви их зову политичарима или министрима, ма шта то значило у Србији. Али људи од струке и знања нигде, ко флаше воде у Сахари. Они немају права ништа да кажу, можда се то не слаже са речима Вође. Па шта, мало народ да трпи за вољеног Вођу, није много.

    А ово што нам се десило и морало је да се деси јер смо својим не знањем, не способношћу и леношћу, не слушањем оних који знају и упозоравају довели себе у ову позицију, да не кажем невољу. За шта год да се ухватите и погледате, а везано је за општу безбедност, њега нема, не постоји.

    И не кривимо Бога, кише су падале и раније и били смо срећни кад видимо како се то догодило тамо негде а не код нас. Два три дана причамо о томе и онда заборавимо те људе да су ту покрај нас, да их је природна непогода унесрећила, али ми смо злурадо срећни јер нисмо на њиховом месту. Сада када се то деси предграђу Београда, па и неким другим градовима – куку леле. Сада је касно. Него покушајмо да извучемо наук да нем се ово више не деси. Ако има ко да извуче наук.

  2. jolle каже:

    Mladje generacije ne znaju ali su mozda mogle cuti od svojih oceva kako je nekada funkcionisao odbranbeni sistem nase zemlje ,bilo da je rec o ratnoj opasnosti ili prirodnim nepogodama. Radio sam nekada u rudniku bakra u Majdanpeku celih 36 godina i mogu da kazem da smo za mnoge stvari koje nam se desavaju ,narocito kroz nepogode kao sto je ova delom i to smatram velikim delom sami krivi. Opisacu kroz kraci tekst ono sto smo uglavnom posedovali i materijalnom i organizacionom pogledu za slucaj bilo kakve opasnosti koja bi nas ugrozila u pogledu proizvodnje a onda i u zastiti ljudskih zivota ne vezano direktno za nju. Ovim hocu da kazem da su skoro sve organizacije (radne) i opstine u bivsoj tada SFRJ bile u obavezi da imaju najosnovnija sredstva za odbranu od prirodnih nepogoda (poplava i pozara) pa sve do osnovnih sredstava za zastitu u slucaju ratne opasnosti. Rudnik bakra je tada imao u posedu veci broj vatrogasnih vozila i naravno dovoljan broj vatrogasaca koji su kao obicni radnici u slucaju nuzde postajali vatrogasci imajuci pri tome potpuno opremljen vatrogasni dom neophodnom opremom,posedovali smo odredjen broj sanitetskih vozila za prvu pomoc, grupa koja je bila u civilnoj zastiti imala je redovne vezbe gde bi usavrsavala kako da sto bolje deluje u slucaju bilo kakve opasnosti, oni su takodje imali svu neophodnu opremu. Najbolji deo od svega je sto smo imali jedinicu teritorijalne odbrane koja je delovala u slucaju ratne opasnosti, oprema za nju je bila impozantna. Posedovali smo sve od licnog naoruzanja, poljskih kuhinja satora, camaca sa motorima i bez pa sve do lake PVO ,minobacaca i gomile municije. Kada se ova nasa zivotna epoha zavrsila pa je stigla toliko ocekivna demokratija, naredjeno je da se jedan deo oruzija unisti a ostalo odveze do Kladova u vojne magacine. Tako smo sa 17 slepera i vise od 30 kmiona i kamioneta odneli svu opremu i naravno sve ostalo sto nije odneseno na ovaj nacin nestalo je. Ubrzo posle toga ugasili su nam vatrogasni dom oduzeli vozila a ono sto je ostalo (2 vozila) je bilo najstarije . Nestali su gumeni camci, motori, mnogo sitne opreme pa cak i uniforme civilne zastite, GDE ??? nikada nismo saznali. Od tada imali smo niz situacija gde smo izvukli kraci kraj a najnoviji je pozar na stambenoj zgradi sa vise od 200 stanara gde je izgoreo gotovo ceo krov samo zato jer je na intervenciju izaslo jedno vatrogasno vozilo staro 40 godina i dva vatrogasca. Da nije bilo obicnih ljudi zgrada bi izgorela u potpunosti. Pitanje je, koji pametnjakovic je umesto da unapredi ovakav sistem ukinuo sve i doveo upravo do toga da nas ovakve katastrofe redovno „iznenadjuju“ i kakve je namere imao prema svojoj drzavi koju vodi. Kakvu odgovornost takav covek treba da snosi i kakvu kaznu zasluzuje. Za vreme njihove vlade trend naseg usavrsavanja i napredovanja po pitanju odbrane u svim vidovima pao je ispod nule i cena toga je sada vidljiva svima Drugo jos jezivije pitanje je kako to sada vratiti bar na neku optimalnu normalu a znamo da para nema ni za soc ugrozene (bar tako kazu). Svedoci smo da se proteklih godina odlila masa para (nekoliko desetina milijardi) na sumnjive i nepotrebne projekte a dobar deo je zavrsio na najsigurnijem mestu a to su dzepovi upravo onih koji su bili na celu ove drzave. Za ovu apokalipsu koja je zadesila Srbiju treba neko da odgovara i tu odgovornost treba pokrenuti i najrigoroznije je kazniti a dobro se zna ko je glavni krivac.

  3. radisav каже:

    I ja se neprekidno pitam cim cujem apel I poziv I to od onih volontera nase decice u smestajnim centrima spasenih od poplave.Vucic I ostali to ne znaju a ona deca sto pomazu tamo stalno ponavljaju da im treba I cebad.Pa gde su cebad stare vojske SFRJ pa SRJ pa bili su magacini puni cebadi posteljine,duseka I vreca za spavanje.Ko ih to rashodova I gde nestadose,pa sad apelujemo da neko donira odecu, obucu, ali I lekove I cebad I posteljinu.Ovi sto ne odgovaraju za procerdane robne reserve iz silosa bar je pokrenuto to pitanje,ali se nesto vise ne cuje.Ma gde su zalihe koje smo imali nismo ih nikome trebali placate,samo smo ih trebali cuvati jer su bile nasledjene.E moji domacini sadasnji I prethodni,ne gazduje se domacinstvom tako nego se trazi da prethodni domacin polozi racune a sve nadostajuce mu se trazi da nadoknadi,a da mu sudimo dolazi posle.Ne samo sudimo mu sto je kriv,ali tih stvari sto je izgubio vidite da ih sada nema.

    1. radisav каже:

      najkriticnije mesto kod Sapca bilo je kod „silosa“ jasno I kod Crne Bare.Ma skoro bese nekih napisa u stampi kako su silosi bas u Sapcu sa robnim rezervama ptpuno prazni a rukovodjenje tim rezervama povereno je sadasnjem i u prethodnom sazivu Skupstine narodnom poslaniku iz Sapca bivsem „farmeru“ sa Pink TV-a, i on je i dalje ponosni narodni pretstavnik u Skupstini, a evo sada ni njega a ni Dusana Petrovica ne vidoh ili njih kamera ne voli u ovakvim akcijama spasavanja ili su zabranili da ih snimaju posto se samostalno spasavaju ne brinuci i ne solidarisuci se sa svojim sugradjanima.I jos vidim da za pet dana ide nam jedna te ista spica poplava u Srbiji gde su pet sest ministara u prvom planu i po nekoliko novi slicica trenutne situacije gde je gospodin Premijer bio. Mislim da bi bolje rukovodio aktivnostima iz jednog komandnog mesta nego sto trosi gorivo helikoptera da ide sa tacke na tacku da se slika,ili mozda nema poverenje u postavljene ljude na tim mestima pa ih licno kontrolise i na licu mesta usmerava.Kad bi vrhovni komandant trckarao u ratu tako na svim kriticnim mestima fronta,brzo bi smo ostali bez Vrhovnog.

  4. Saša каже:

    Tragično, ali bih dodao članku gospodina Lazanskog, da su upravo Šabac i Obrenovac bili inžinjerijski centri u vojsci Kraljevine Jugoslavije, JNA i Vojske Jugoslavije. Kao diplomirani istoričar moram da napomenem da je Srbija prvo stvorila vojsku pa tek onda državu. Rim je počeo da propada pod građanskim ratovima, kada je uveo plaćeničku vojsku, ona ipak ratuje za onog ko je plati. Novije reforme vojske mogu nazvati kontraevolucijom, tačnije pretvaranjem čoveka u majmuna. Sva objašnjenja, naših umnih političara o uništavanju vojske uporedio bih sa govorom Jovana Stanisavljevića Čaruge u filmu ,,Čaruga“ kada poubija deo svoje bande ,,Sad nas je manje, ali smo jači, kako bih rekao snažniji“.

  5. Цоа каже:

    Суштина је изнесена,браво!

Коментари су затворени.